Манојло Анема

С Википедије, слободне енциклопедије
Манојло Анема
Лични подаци
Датум рођења1099
Датум смрти1148
Породица
СупружникТеодора Комнин

Манојло Анема (грч. Μανουηλ Ανεμας; * 1099; † око 1146/47 или 1148) из породице Анема је био византијски аристократа и војни заповедник, паниперсеваст и пертата и протосеваст цара Јована II Комнина.[1]

Манојло Анема се оженио принцезом Теодором Комнином (* 1116; † 12. мај 1157), трећом ћерком византијског цара Јована II Комнина (1087—1143) и царице Ирине (1088—1134), ћерке краља Ладислава I, угарског краља (1077—1077). 1095). Теодора је била сестра царева Алексија Комнина (1106—1142) и Манојла I Комнина (1118—1180).

Манојло Анема је умро 1148. Византијски писац Теодор Продром († око 1165/70) писао је о њему као о великом војсковођи.[тражи се извор] Као удовица, Теодора Комнина се замонашила.

Деца[уреди | уреди извор]

Манојло Анема и принцеза Теодора Комнин имали су троје деце:[тражи се извор]

  • Алексије Комнин Анема (* око 1131 или око 1133/35; † 1155/57), ожењен Аном Комнин Дука, унуком Исака Комнина и нећаком цара Алексија I Комнина
  • ћерка – Комнина Анема (вер. Марија, * око 1133), удата за Јована Анђела, пансеваста севаста 1157/66, сина Михаила Анђела и нећака Константина Анђела († 1166)
  • ћерка – Комнина Анема, вероватно мајка Теодоре Комнине († 1186), верена после септембра 1185. за угарског краља Белу III (* 1149; † 23. април 1196.)

Такође вероватно отац:[тражи се извор]

  • ћерка – (вер. Ирена, * око 1132), удата за Андроника Лапарда († 1183/1184)
  • Евдокија (* око 1142), удата за Теодора Стипејота (* око 1110/1120), који је постао главни министар цара Манојла I Комнина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ A. Kazhdan: Anemas. In: Alexander Kazhdan: Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press, New York/ Oxford 1991, ISBN 0-19-504652-8, S. 96.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 
  • Kazhdan, A.P. and Epstein A.W. (1990) Change in Byzantine Culture in the Eleventh and Twelfth Centuries, University of California Press
  • Magdalino, Paul (2002). The Empire of Manuel I Komnenos, 1143 – 1180. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52653-1. 
  • Varzos, Konstantinos (1984a). Η Γενεαλογία των Κομνηνών Архив на оригинала от 2014-02-03 в Wayback Machine., (The Genealogy of the Komnenoi, PDF). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki.
  • Varzos, Konstantinos (1984b). Η Γενεαλογία των Κομνηνών Архив на оригинала от 2016-03-03 в Wayback Machine., (The Genealogy of the Komnenoi, PDF). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki.
  • Choniates, Nicetas (1984). O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniatēs. Превод: H. Magoulias. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 0-8143-1764-2. 
  • Detlev Schwennike: Europäische Stammtafeln. Verlag J. A. Stargardt, Marburg 1984 Neue Folge, Band II, Tafel 174.
  • ~Europäische Stammtafeln, J.A. Stargardt Verlag, Marburg, Schwennicke, Detlev (Ed.). 2:177, 179