Марка (погранична област)

Марка је франачка реч која значи „граница”. Односи се на област око границе између две државе, као што је, на пример, била Војна крајина. Током владавине франачке династије Каролинга, употреба ове речи се проширила по целој Европи. За разлику од тзв. тампон зоне, марка јасно припада територији једне земље, и посебно се утврђује и наоружава за одбрану од суседне земље.

У средњем веку скоро све јаче државе су имале ову врсту заштите.

Мађарска

Локалне аутономије (укључујући Куншаг, земљу Секеља и трансилванијске Саксонце) крајем 13. века

У средњовековној Мађарској, систем ђепија и ђепуелве (gyepű и gyepűelve), који је био на снази до средине 13. века, може се сматрати маркама иако у својој организацији показује велике разлике од западноевропских феудалних марки. С једне стране, ђепуом није управљао маркиз.

Ђепи је била трака земље која је била посебно утврђена или учињена непроходном, док је ђепиелве била углавном ненасељено или ретко насељено земљиште иза ње. Ђепиелве је много упоредивије са модерним тампон зонама него са традиционалним европским маркама.

Делове ђепија су обично чувала племена која су се придружила мађарској нацији и којима су додељена посебна права за своје службе на границама, као што су Секељи, Печенези и Кумани. Забрана насељавања северно од Ниша од стране Византијског царства у дванаестом веку помогла је успостављању ненасељене покрајине између територије царства и Мађарске.

Мађарска реч gyepű потиче од турске речи yapi, што значи палисада. Током 17. и 18. века ова погранична подручја називана су Маркланд у области Трансилваније која се граничила са мађарском Краљевином и којом су управљали гроф или грофица.