Мађарски вепровац
| Мађарски вепровац | |
|---|---|
| |
| Doronicum hungaricum Rchb.f. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | D. hungaricum
|
| Биномно име | |
| Doronicum hungaricum | |
| Синоними[1] [2] | |
| |
Мађарски вепровац (лат. Doronicum hungaricum) је вишегодишња биљка из фамилије Asteraceae. Врста се јавља у југоисточној Европи и западним, умереним деловима Азије.[3][4]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Мађарски вепровац је вишегодишња биљка. Има кртоласти ризом. Стабљика је усправна, цилиндрична, висока 25-85 cm и најчешће се завршава једном главичастом цвашћу. Листови су у доњем делу стабљике голи и имају дршке, целог су обода и дугуљасто-елиптичног облика. У горњем делу стабљике листови су са кратким дршкама или седећи, често длакави. Главице су пречника 4-6 cm, а на спољашњој страни су листићи инволукрума, уско линеарни, длакави и ушиљени. Цветови су жуте боје, па и главица коју сачињавају. Плод је ахенија дугачка 2-3 mm, са браздама. Цвета од априла до маја.[3]
Распрострањење у Републици Србији[уреди | уреди извор]
У Србији мађарски вепровац настањује травна станишта и шуме, а често се доводи у везу са флорама шумостепа. Представља балканско-панонско-дакијски ендемит, ретку врсту која је припадни део суппанонског флорног елемента. Распострањење ове врсте обухвата: Војводину, околину Београда, Ђердап и кањон Лазереве реке у источној Србији, као и поједине локалитете у Метохији.[3][5]
Угроженост и заштита врсте[уреди | уреди извор]
Мађарски вепровац има статус строго заштићене биљне врсте у Републици Србији.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Станиште мађарског вепровца на планини Радан -
Станиште мађарског вепровца на планини Радан -
Цваст мађарског вепровца -
Мађарски вепровац -
Хабитус мађарског вепровца
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Doronicum hungaricum Rchb.f.”. Приступљено 07. 11. 2023.
- ^ „Doronicum hungaricum”. Приступљено 07. 11. 2023.
- ^ а б в Јосифовић, М. (1975). Флора СР Србије 7. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 139-140.
- ^ Томовић, Г.; Ранђеловић, В.; Никетић, М.; Вукојичић, С.; Златковић, Б. (2003). „New distribution of some pontic and submediterranean plant species in Serbia”. Archives of Biological Sciences 55(1-2): 45—54.
- ^ Лакушић, Д.; Никетић, М.; Стевановић, В. (1996). „Флористичка разноврсност резервата "Кањон Лазареве реке и Малиник"”. Екологија 31(2): 49—59.