Меморандум о независности Македоније (1913)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Меморандум о независности Македоније
Меморандум за независноста на Македонија (1913).jpg
Скенирана верзија документа
Настанак и садржај
Ориг. насловMémorandum consérnant lindépendance de la Macédoine
ИлустраторДимитрија Чуповски
ЈезикФранцуски
ЖанрМеморандум
Издавање
Датум
издавања

1. март 1913
Карта Македоније коју је израдио Чуповски

Меморандум о независности Македоније (франц. Mémorandum consérnant l'indépendance de la Macédoine) је документ објављен 1. марта 1913. године од стране четири припадника македонског научног-књижевног друштва из Санкт Петербурга. Меморандум су послали британском министру спољних послова Едварду Греју, амбасадорима у палати у Лондону и министру спољних послова Руске Империје. У документу се захтева додела признања и независност историјског региона Македоније.[1].

Тројица потписника меморандума, сликани 21. марта 1913 г.

Истовремено, меморандум је био објављен у целости или деловима у листу „Македонски глас”, у руској штампи и у још много других новина широм Европе[1]. У припреми, изради и објављивању и као потписници меморандума учествовали су: Димитрија Чуповски, Александар Везенков, Гаврил Константинович и Наце Димов. Перципирајући страшну позицију Македоније после Првог и непосредно пре Другог балканског рата, рат и окупацију суседних балканских држава, као једино, праведно, најтачније и истовремено најразумљивије и најпожељније решење, видели су у проглашењу независности историјског региона Македоније у својим природним, географским, етничким и економским границама, мислећи да ће тиме избећи даље ратове, сукобе и крвопролића.

Поред овог меморандума, Димитрија Чуповски је направио и објавио политичко-географску карту Македоније у својим природним, географским, етничким и економским границама „Карта Македониа”, у поднаслову „по програма на македонските народници“. Меморандум, који је нека врста првог јавног наступа „оснажених Македонаца” пред светском публиком, излаже и истиче борбу Македонаца за њихову слободу и независну државу, наглашавајући учешће Македонаца у Првом балканском рату као једнаку ратничку страну[1]. Кроз неколико тачака меморандума представљени су захтеви, од којих су најважнији: Македонија у својим географским, етнографским и економско-културним границама да остане јединствена, недељива, независна балканска држава[1] и да се у најскорије време на основу општег гласања сазове Македонска народна скупштина у Солуну, ради детаљне разраде унутрашње организације државе и ступања у дипломатске односе са суседним државама.[1]

Види још[уреди]

Македонски национализам

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Ристовски, Блаже (1995). Македонија и македонската нација (на језику: македонски). Скопје: Детска Радост. стр. 251—252—254. ISBN 978-9989-30-057-8. 

Литература[уреди]

  • Ристовски, Блаже (1995). Македонија и македонската нација (на језику: македонски). Скопје: Детска Радост. стр. 251—252—254. ISBN 978-9989-30-057-8.