Мери Џексон

С Википедије, слободне енциклопедије
Мери Џексон
Мери Џексон 1979. године
Име по рођењуМери Винстон
Датум рођења(1921-04-09)9. април 1921.
Место рођењаХемптон, Вирџинија, САД
Датум смрти11. фебруар 2005.(2005-02-11) (83 год.)
Место смртиХемптон, Вирџинија, Сједињене Америчке Државе
ОбразовањеУниверзитет Хемптон
Занимањематематичар
ПослодавацНаса
СупружникЛеви Џексон 1944-1992

Мери Џексон (рођена Винстон;[1] 9. април 1921 – 11. фебруар 2005) била је америчка математичарка и ваздухопловни инжењер у Националном саветодавном комитету за аеронаутику (Наца), којег је 1958. године наследила Национална управа за аеронаутику и свемир ( Наса). Већи део своје каријере радила је у истраживачком центру Ланглеј, у Хамптону, у Вирџинији. Почела је као „рачунар” у издвојеном одељењу West Area Computers 1951. године. Године 1958, након што је похађала часове инжењерства, постала је прва црнкиња инжењер Насе.

Након 34 године у Наси, Мери Џексон је стекала највишу доступну инжењерску титулу. Схватила је да не може да заради даља унапређења а да не постане супервизор. Прихватила је деградацију на менаџера у Насиној канцеларији за програме једнаких могућности. У овој улози, радила је на томе да утиче на запошљавање и промоцију жена у Насиним научним, инжењерским и математичким каријерама.

Њена прича је представљена у публицистичкој књизи „Скривене фигуре: амерички сан и неиспричана прича о црнкињама које су помогле у победи у свемирској трци” из 2016. године. Она је један од три протагониста у „Скривеним бројкама”, филмској адаптацији објављеној исте године.

2019. године, Мери Џексон је постхумно награђена златном медаљом Конгреса.[2] 2021. године, седиште Насе у Вашингтону преименовано је у седиште Насе Мери В. Џексон.

Биографија[уреди | уреди извор]

Мери Џексон је рођена 9. априла 1921. године у породици Еле Винстон (рођене Скот) и Френка Винстона.[3] Одрасла је у Хамптону, у Вирџинији, где је завршила средњу школу са највишим одликама.[4] Мери Џексон је дипломирала математику и физичке науке на Универзитету Хамптон 1942. године.[5][6] Она је иницирана у Гама Тета огранак Алфа Капа Алфа сестринства у Хамптону.[5]

Мери Џексон је служила више од 30 година као вођа извиђача.[4] Током 1970-их помогла је афроамеричкој деци у својој заједници да направе минијатурни аеротунел за тестирање авиона.[4][6][7]

Мери Џексон се удалѕ18. новембра 1944. године, за Левијам Џексона старијег, морнаром у Америчкој морнарици. У браку су били до његове смрти 1992. године.[6][8][9] Имали су двоје деце, Левија Џексона млађег и Керолин Мери Луис.[6] Мери Џексон је умрла 11. фебруара 2005. године, у 83. години живота.[5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Мери Џексон (први ред, скроз десно) 1956. године

Након дипломирања, Мери Џексон је годину дана предавала математику у афроамеричкој школи у округу Калверт, Мериленд.[4] У то време, јавне школе су још увек биле одвојене широм југа. Такође је почела да подучава средњошколце и студенте, што је наставила да ради током свог живота.[10][11]

1943. године вратила се у Хемптон, где је постала књиговођа у тамошњем Националном католичком комуналном центру. Радила је као рецепционер и службеник у здравственом одељењу Института Хемптон. За то време је била трудна, а пре рођења њеног сина, вратила се кући. Године 1951. постала је службеница у канцеларији главних војних снага у Форт Монроу.[4][10]

Године 1951. Мери Џексон је регрутовао Национални саветодавни комитет за аеронаутику (Наца), који је 1958. наследила Национална управа за аеронаутику и свемир (Наса).[6][7][12] Почела је као „компјутер”, у Истраживачком центру Ланглеј, у свом родном граду Хамптону, у Вирџинији. Радила је под водством Дороти Вон, у сегрегираној секцији за рачунаре, у западној области.[4]

Мери Џексон док држи модел аеротунела, 1977. године

Године 1953. прихватила је понуду да ради за инжењера Казимирза Чарнецког, у тунелу за суперсонични притисак. Аеротунел од 4 са 4 стопе (1,2 са 1,2 м), 60.000 коњских снага (45.000 кВ) коришћен је за проучавање сила на моделу, генерисањем ветра скоро двоструко већом брзином од звука.[4] Чарнецки је охрабрио Џексонову да прође обуку, како би могла да буде унапређена у инжењера. Морала је да похађа дипломске курсеве из математике и физике, да би се квалификовала за посао. Курсеви су нуђени у ноћном програму Универзитета Вирџиније, одржаном у потпуно белој средњој школи Хамптон. Мери Џексон је поднела петицију граду Хемптону да јој дозволи да похађа наставу. Након завршетка курсева, 1958. године је унапређена у ваздухопловног инжењера и постала је прва црнкиња инжењер Насе.[4][7][11] Анализирала је податке из експеримената у аеротунелу и експеримената летења авиона у стварном свету у Огранку за теоријску аеродинамику Одељења за подзвучно-транссоничну аеродинамику у Ленглију.[6] Њен циљ је био да разуме проток ваздуха, укључујући силе потиска и отпора, како би унапредила авионе Сједињених Држава.[6]

Мери Џексон је радила као инжењер у неколико Наса одељења: Одељењу за истраживање компресибилности, Одељењу за истраживање пуног опсега, Одељењу за аеродинамику великих брзина и Одељењу за подзвучно-трансзвучну аеродинамику.[10] Аутор или коаутор је 12 техничких радова за Нацу и Насу.[10][13][14][15] Радила је како би помогла женама и другим мањинама да унапреде своје каријере, укључујући саветовање како да студирају како би се квалификовале за унапређење.[16]

Мери Џексон 1977. године

До 1979. године, Мери Џексон је постигала највишу титулу у инжењерском одељењу. Одлучила је да се деградира да би служила као администратор у области специјалиста за једнаке могућности. Након што је прошла обуку у седишту Насе, вратила се у Ланглиј. Радила је на томе да направи промене и истакне жене и друге мањине које су успеле на терену. Радила је и као федерални менаџер програма за жене у Канцеларији за програме једнаких могућности и као менаџер програма афирмативне акције, а радила је на утицају на каријерне путеве жена на позицијама науке, инжењерства и математике у Наси.[4][16] Наставила је да ради у Наси до пензионисања 1985. године.[5]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Џанел Моне на пројекцији филма „Скривене бројке” у Белој кући, 2016. године

Филм „Скривене бројке” из 2016. говори о каријерама Мери Џексона, Кетрин Џонсон и Дороти Вон у Наси, које су радиле на пројекту Меркур током свемирске трке. Филм је заснован на истоименој књизи Марго Ли Шетерли. Џексона у филму тумачи Џанел Моне.[17]

Школски одбор Солт Лејк Ситија је 2018. године изгласао да основна школа Џексон у Солт Лејк Ситију, Јута, буде преименована у Мери Џексон уместо председника Ендруа Џексона.[18]

Зграда седишта Насе у Вашингтону преименована је у седиште Мери В. Џексон на виртуелној церемонији 26. фебруара 2021. године.[19][20][21]

Мери Џексон 1980. године

Награде, достигнућа и почасти[уреди | уреди извор]

  • Године 1958, Мери Џексон је постала прва Афроамериканка која је постала инжењер[11]
  • Награда за достигнућа групе Аполо, 1969. године[4][10]
  • Данијелс Алумни награда за изванредну услугу младима у неповољном положају[10]
  • Потврда о признању Националног савета црнкиња, за изузетан допринос заједници[10]
  • Године 1972, награда за изузетне услуге, за њен рад у Комбинованој савезној кампањи, која представља хуманитарне агенције
  • Награда за изузетног волонтера, истраживачког центра Ланглеј, 1975. године[10]
  • Волонтер године истраживачког центра Ланглеј, 1976. године[4]
  • Награда сестринства Јота Ламбда за изузетну научницу, 1976. године[10]
  • Награда King Street Community Center[10]
  • Награда за признање Националног техничког удружења, 1976. године[10]
  • Хамптон Роадс Поглавље "Књига златних дела" за службу[10]
  • Захвалница истраживачког центра Ланглеј, 1976–1977[10]
  • Златна медаља Конгреса, 2019. године[2][22]
  • 6. новембра 2020. године, у свемир је лансиран сателит назван по њој.[23]

Публикације[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mary Jackson | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-11-24. Приступљено 2023-12-08. 
  2. ^ а б „H.R.1396 – Hidden Figures Congressional Gold Medal Act”. Congress.gov. 
  3. ^ „Mary Jackson - NASA, Hidden Figures & Facts”. Biography (на језику: енглески). 2021-01-12. Приступљено 2023-12-08. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Shetterly, Margot Lee (2016-11-28). „The Woman the Mercury Astronauts Couldn’t Do Without”. Nautilus (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-08. 
  5. ^ а б в г „Mary Jackson Obituary (2005) - Hampton, VA - Daily Press”. Legacy.com. Приступљено 2023-12-08. 
  6. ^ а б в г д ђ е Warren, Wini (1999). Black women scientists in the United States. Internet Archive. Bloomington : Indiana University Press. ISBN 978-0-253-33603-3. 
  7. ^ а б в Lewis, Shawn D (август 1977). „The Professional Woman: Her Fields Have Widened”. Johnson Publishing Company: 32. ISSN 0012-9011. 
  8. ^ „Mary-Winston-Marriage hosted at ImgBB”. ImgBB (на језику: српски). Приступљено 2023-12-08. 
  9. ^ „Obituary for Levi Jackson (Aged 69)”. Daily Press. 1992-05-24. стр. 28. Приступљено 2023-12-08. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Mary W. Jackson” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала 23. 10. 2015. г. Приступљено 2023-12-08. 
  11. ^ а б в „Mary W. Jackson - NASA” (на језику: енглески). 2017-05-25. Приступљено 2023-12-08. 
  12. ^ „Mary Winston Jackson, 1921-2005 · Human Computers at NASA”. omeka.macalester.edu. Приступљено 2023-12-08. 
  13. ^ Czarnecki, K. R.; Jackson, Mary W. (1958-09-01). „Effects of Nose Angle and Mach Number on Transition on Cones at Supersonic Speeds” (на језику: енглески). 
  14. ^ Czarnecki, K. R.; Jackson, Mary W. (1961-01-01). „Effects of Cone Angle, Mach Number, and Nose Blunting on Transition at Supersonic Speeds” (на језику: енглески). 
  15. ^ Jackson, Mary W.; Czarnecki, K. R. (1961-07-01). „Boundary-Layer Transition on a Group of Blunt Nose Shapes at a Mach Number of 2.20” (на језику: енглески). 
  16. ^ а б „The History of NASA Langley Research Center - NASA” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 01. 2024. г. Приступљено 2023-12-08. 
  17. ^ Buckley, Cara (2016-05-20). „Uncovering a Tale of Rocket Science, Race and the ’60s”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-12-08. 
  18. ^ „A School Goes From Andrew Jackson To Mary Jackson”. NPR.org. 
  19. ^ „NASA Names Headquarters After ‘Hidden Figure’ Mary W. Jackson - NASA” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-08. 
  20. ^ „NASA to Honor ‘Hidden Figure’ Mary W. Jackson During Headquarters Naming Ceremony - NASA” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-08. 
  21. ^ NASA ceremony to name headquarters after Hidden Figure Mary W. Jackson (на језику: српски), Приступљено 2023-12-08 
  22. ^ „‘Hidden Figures’ Honored at U.S. Capitol for Congressional Gold Medal - NASA” (на језику: енглески). 2019-12-10. Приступљено 2023-12-08. 
  23. ^ „Post-Launch Report”. us3.campaign-archive.com. Приступљено 2023-12-08. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Melfi, T, Shetterly, M. L. (2016). Hidden figures. United States: 20th Century Fox.
  • Jackson, S, Knezek, P, Silimon-Hill, D, Cross, A. (2019). Women in exploration: lessons from the past as humanity reaches deep Space. In 70th International Astronautical Congress.
  • Palermo, G. (2022). Celebrating Women of Color in Computational Chemistry. Journal of Chemical Information and Modeling, 62(13), 3133-3134.
  • Muir-Harmony, T. (2019). The Women Who Advanced Aerospace. Reviews in American History, 47(2), 263-270.
  • Brereton, C. (2017). Women scientists in math and coding. Gareth Stevens Publishing LLLP.
  • Casey, C. M. (2017). The untold story of NASA’s trailblazers: Hidden Figures sheds light on the contributions of black women to the US Space Race.
  • Baldwin, M. (2017). Hidden Figures effectively portrays brilliant women making scientific history.
  • Sidharta, A. N. A. Z, Titis Setyabudi, S. S. (2023). The Struggle of Black Womans to Fight Discrimination in the Hidden Figure Movie: A Feminism Approach (Doctoral dissertation, Universitas Muhammadiyah Surakarta).
  • Haryanti, R. S, Kuncara, S. D, Valiantien, N. M. (2019). DISCRIMINATION TOWARDS AFRICAN-AMERICAN WOMEN AS PORTRAYED IN HIDDEN FIGURES FILM. Jurnal Ilmu Budaya Vol, 3(4).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мери_Џексон&oldid=27778758”