Vazduhoplovno inženjerstvo

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Vazduhoplovno inženjerstvo
Apollo 13 Mailbox at Mission Control.jpg
NASA inženjeri, ovde viđeni u kontrolnom centru misije tokom misije Apolo 13, marljivo su radili na zaštiti života astronauta u misiji.
Zanimanje
Naziv zanimanjaVazduhoplovni inženjer
inženjer
Područje rada
Aeronautika, astronautika, nauka
Opis
Polja radaTehnologija, nauka, istraživanje svemira, armija
KvalifikacijeInženjerska diploma[1][2]

Vazduhoplovno inženjerstvo je primarno polje inženjerstava koje sa bavi razvojem vazduhoplova i svemirskih letelica.[3] Dve glavne i preklapajuće grane su: vazduhoplovno i astronautičko inženjerstvo. Avionsko inženjerstvo je slično, ali se bavi elektronskim aspektima vazduhoplovnog inženjerstva.

„Aeronautičko inženjerstvo” bio je prvobitni termin za ovo područje. Kako je tehnologija letenja napredovala i počela da obuhvata letelice koja operišu u svemiru, širi pojam „vazdušnokosmičko inženjerstvo” ušao je u uobičajenu upotrebu.[4] Vazduhoplovstvo, posebno astronautička grana, često se u kolokvijalno nazivaju „raketna nauka”.[5]

Pregled[уреди | уреди извор]

Letačka vozila su podvrgnuta zahtevnim uslovima poput onih izazvanih promenama atmosferskog pritiska i temperature, sa strukturnim opterećenjima koja deluju na delove vozila. Zbog toga se ona obično proizvode učešćem različitih tehnoloških i inženjerskih disciplina, uključujući aerodinamiku, propulziju, avioniku, nauku o materijalima, strukturnu analizu i proizvodnju. Interakcija između ovih tehnologija poznata je kao vazduhoplovno inženjerstvo. Zbog složenosti i broja uključenih disciplina, vazduhoplovno inženjerstvo izvode timovi inženjera, od kojih svaki ima svoju specijalizovanu oblast stručnosti.[6]

Istorija[уреди | уреди извор]

Orvil i Vilbur Rajt leteli su Rajt flajerom u Kiti Hoku u Severnoj Karolini 1903. godine.
Vazduhoplovni inženjer firme Bol vazduhoplovstvo sprovodi finalne provere pre iporuke svemirske letelice agenciji NASA u Svemirskom centru Kenedi u Floridi za lansirnu pripremu.

Poreklo vazduhoplovnog inženjerstva može se pratiti od pionira vazduhoplovstva s kraja 19. do početka 20. veka, iako delo ser Džordža Kejlija datira iz poslednje decenije 18. do sredine 19. veka. Jedan od najvažnijih ljudi u istoriji vazduhoplovstva[7] i pionir u vazduhoplovnom inženjerstvu,[8] Kejli je zaslužan kao prva osobu koja je razdvojila sile dizanja i vuče, a koje utiču na svako vazdušno vozilo.[9]

Rana znanja iz vazduhoplovnog inženjerstva bila su uglavnom empirijska, sa nekim konceptima i veštinama iz drugih grana tehnike.[10] Naučnici iz 18. veka shvatili su neke ključne elemente, poput dinamike fluida.

U decembru 1903. godine, braća Rajt izveli su prvi kontinuirani, kontrolisani let napajanog aviona težeg od vazduha, u trajanju od 12 sekundi. Tokom 1910-ih se vazduhoplovno inženjerstvo razvilo kroz dizajn vojnih aviona Prvog svetskog rata.

Kao odgovor na to što je SSSR lansirao prvi satelit, Sputnjik, u svemir 4. oktobra 1957. godine, američki vazduhoplovni inženjeri lansirali su prvi američki satelit 31. januara 1958. Nacionalna uprava za vazduhoplovstvo i svemir osnovana je 1958. godine kao odgovor na Hladni rat. Godine 1969, pomoću Apola 11 sprovedena je prva svemirska misija sa posadom na Mesecu. Moglo se videti kako su tri astronauta ušla u orbitu oko Meseca, dok su dvojica, Nil Armstrong i Baz Oldrin, posetili mesečevu površinu. Treći astronaut, Majkl Kolins, ostao je u orbiti da bi se sastao sa Armstrongom i Oldrinom nakon njihovog povratka.[11]

Važna inovacija je obelodanjena 30. januara 1970, kada je Boeing 747 izvršio prvi komercijalni let iz Njujorka za London. Ovaj avion je ušao u istoriju i postao poznat kao „Džambo Džet” ili „Vejl”[12] zbog svoje sposobnosti da primi do 480 putnika.[13]

Još jedan značajan razvoj u vazduhoplovnom inženjerstvu dogodio se 1976. godine, razvojem prvog putničkog nadzvučnog aviona, Konkorda. O razvoju ove letelice Francuzi i Britanci su sklopili sporazum 29. novembra 1962.[14]

Dana 25. oktobra 2007, Airbus A380 izvršio je prvi komercijalni let iz Singapura za Sidnej, Australija. Ovaj avion je bio prvi putnički avion koji je premašio putnički kapacitet Boeinga 747, sa maksimalnih 853 putnika. Iako je razvoj ovog aviona počeo 1988. godine kao konkurent 747, A380 je prvi probni let izveo u aprilu 2005. godine.[15]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Required Education”. study.com. Приступљено 2015-06-22. 
  2. ^ „Education, Aerospace Engineers”. myfuture.com. Приступљено 2015-06-22. 
  3. ^ Encyclopedia of Aerospace Engineering. John Wiley & Sons, 2010. ISBN 978-0-470-75440-5.
  4. ^ Stanzione, Kaydon Al (1989). „Engineering”. Encyclopædia Britannica. 18 (15 изд.). Chicago. стр. 563. 
  5. ^ NASA (2008). Steven J. Dick, ур. Remembering the Space Age: Proceedings of the 50th Anniversary Conference (PDF). стр. 92. »The term "rocket scientist" is a misnomer used by the media and in popular culture and applied to a majority of engineers and technicians who worked on the development of rockets with von Braun. It reflects a cultural evaluation of the immense accomplishments of the team but is nevertheless incorrect. ...« 
  6. ^ „Career: Aerospace Engineer”. Career Profiles. The Princeton Review. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-09. Приступљено 2006-10-08. »Due to the complexity of the final product, an intricate and rigid organizational structure for production has to be maintained, severely curtailing any single engineer's ability to understand his role as it relates to the final project.« 
  7. ^ „Sir George Cayley”. flyingmachines.org. Приступљено 2009-07-26. »Sir George Cayley is one of the most important people in the history of aeronautics. Many consider him the first true scientific aerial investigator and the first person to understand the underlying principles and forces of flight.« 
  8. ^ „Sir George Cayley (British Inventor and Scientist)”. Britannica. n.d. Приступљено 2009-07-26. »English pioneer of aerial navigation and aeronautical engineering and designer of the first successful glider to carry a human being aloft.« 
  9. ^ „Sir George Cayley”. U.S. Centennial of Flight Commission. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2014. Приступљено 31. 1. 2016. 
  10. ^ Kermit Van Every (1988). „Aeronautical engineering”. Encyclopedia Americana. 1. Grolier Incorporated. 
  11. ^ „A Brief History of NASA”. NASA. Приступљено 2012-03-20. 
  12. ^ German, Kent. „Boeing 747: Queen of the Skies for 50 years”. CNET (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-11. 
  13. ^ „Boeing 747-100 - Specifications - Technical Data / Description”. www.flugzeuginfo.net. Приступљено 2019-09-11. 
  14. ^ Zhang, Benjamin. „The Concorde made its final flight 15 years ago and supersonic air travel has yet to recover — here's a look back at its awesome history”. Business Insider. Приступљено 2019-09-10. 
  15. ^ „History of the Airbus A380”. interestingengineering.com (на језику: енглески). 2019-03-31. Приступљено 2019-09-11. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]