Мери Даглас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету безбедности у Београду.
Датум уноса: март—мај 2016.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Мери Даглас
Mary Douglas (1921–2007).jpg
Датум рођења (1921-03-25)25. март 1921.
Место рођења Санремо
Италија
Датум смрти 16. мај 2007.(2007-05-16) (86 год.)
Место смрти Лондон
Уједињено Краљевство
Школа St Anne's College

Мери Даглас (енгл. Mary Douglas; 25. март 1921—16. мај 2007.) је била британски антрополог, позната по својим писањима о људској култури и симболизму. Сматрало се да је Дагласова пратилац Емила Диркема и заговорник структуралне анализе, са великим интересом за компаративну религију.

Биографија[уреди]

Мери Даглас се родила као Маргарет Мери Тев у Санрему у Италији. Њен отац је био у Британској колонијалној служби. Њена мајка је била посвећена римокатолкиња, и Мари и њена млађа сестра, Патрисија, су биле одгајане у тој вери. Након мајчине смрти, сестре су биле одгајане од стране мајчиних родитеља и они су их уписали у римокатоличку школу за девојке у Рохамтону. Након тога Мери одлази на студије у Св. Ану у оквиру универзитета Оксфорд, од 1939 до 1943.; тамо је била под утицајем Е. Е. Еванса-Причарда.

Радила је у Британском колонијалном уреду до 1947, када се вратила на Оксфорд да дипломира. 1949. је радила посао на терену са Леле племенима у држави која је тада била Белгијски Конго.

У раним педесетим годинама двадесетог века завршава докторат и удаје се за Џејмса Дагласа. Он је био католик и одрастао је у колонијалној породици (у Шимли, док је његов отац служио у Индијској војисци). Имали су троје деце. Предавала је на универзитетском колеџу у Лондону, где је била наредних 25 година. Била је професор социјалне антропологије.

Њен углед је био успостављен са њеном књигом, Чисто и Опасно (1966). Написала је Свет Робе (1978), са економистом, Бароном Ишервудом, која је сматрана пионирским послом о економској антропологији. Објављена је на темама као што су анализа ризика и животне средине, потрошња и заштита економије, и хране и ритуала, све више наводи изван антрополошких кругова.

Она је учила и писала у Сједињеним Америчким Државама 11 година. 1989 је била изабрана за сарадника на Британској Академији. Постала је Командант Реда Британског Царства (ЦБЕ) 1992, и била је именована Дама Командир Реда Британског Царства (ДБЕ) у Краљициној Новогодишњој Часној Листи објављеној 30. децембра 2006. Умрла је 16. маја 2007 у Лондону, са 86 година, од компликација карцинома. Муж јој је умро 2004.

Доприноси Антропологији[уреди]

Дагласина књига Чисто и Опасно (први пут објављена 1966), анализирајући концепте ритуалне чистоће и нечистоће у различитим друштвима и временима, сматра се кључним текстом у социјалној антропологији.

У Природним Симболима (први пут објављена 1970), Дагласова је представила међусобно повезане концепте ,,групе“ (колико јасно је дефинисан положај индивидуе како унутар тако и изван ограничене социјалне групе) и ,,мрежа“ ( колико јасно је дефинисана друштвена улога појединца у мрежама друштвених привилегија, потраживања и обавеза). Образац група-мрежа ће бити рафиниран и прераспоређен у постављање темеља културне теорије.

Мери Даглас је такође позната по интерпретацији књиге Левитска, и по својој улози у стварању културне теорије ризика.


Публикације[уреди]

  • Peoples of the Lake Nyasa Region (1950) as Mary Tew
  • The Lele of the Kasai (1963)
  • Purity and Danger: An Analysis of Concepts of Pollution and Taboo (1966)
  • Natural Symbols: Explorations in Cosmology (1970)
  • Rules and Meanings. The Anthropology of Everyday Knowledge: Selected Readings, edited by Mary Douglas (1973).
  • The World of Goods (1979) with Baron Isherwood
  • Evans-Pritchard (1980)
  • Risk and Culture (1980) with Aaron Wildavsky
  • In the Active Voice (1982)
  • How Institutions Think (1986)
  • Constructive Drinking: Perspectives on Drink from Anthropology, edited by Mary Douglas (1987)
  • Missing persons: a critique of the social sciences (1988) with Steven Ney
  • Risk and Blame: Essays in Cultural Theory (1992)
  • In the Wilderness: The Doctrine of Defilement in the Book of Numbers (1993)
  • Thought styles: Critical essays on good taste (1996)
  • Leviticus as Literature (1999)
  • Jacob's Tears: The Priestly Work of Reconciliation (2004)
  • Thinking in Circles (2007)

Izvori[уреди]

  • Richard Fardon, Mary Douglas: an Intellectual Biography (1999)

Спољашње везе[уреди]