Симболизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кноп: Грљење

Симболизам је уметнички покрет који је настао у Француској око 1880. и заживео на прелому 19. и 20. века.

Основе[уреди]

Симболизам је реакција на импресионизам, натурализам и парнасизам. Симболизам је покрет који се надовезује на романтизам и његов циљ је био представљање ствари које се не могу рационално описати (расположење, емоције и сл.) односно требало је да наслика или опише непредстављиво и да допре у бит стварности – која ће се онда запазити са свих пет чула. Томе је требало да допринесе симбол који ће посредовати између стварности и „света душе“ и у назнакама открити тајну сакривену унутар ствари. Симбол није непосредно именовање ствари (проблема, става и сл.) већ само назнака – сугестија бити ствари.

Симболисти су се трудили да створе уметност усредсређивањем целог уметниковог бића са свих пет чула које је требало да се стопе у јединство. Веровали су да уметност треба да захвати већи број апсолутних истина до којих се може доћи само индиректним методама.

Симболисти су се делили на неколико група и њихово схватање симбола је било радикално различито. Основне представе били су симболи као:

  • Шаптач који читаоцу сугерише неко расположење
  • Једнозначни знак

Сликарство[уреди]

У сликарству се овај правац није могао сасвим да развије јер су његове идеје биле сличне популарнијој сецесији: „Сликарство је реакција на натурализам импресионизма и понекад и академизам“. Одилон Редон каже мислећи на импресионисте: „Било им је апсолутно недоступно све што превазилази, осветљава или повећава предмет и издиже дух у област мистерије, у немире неодлучног и у његово дивно неспокојство“. Редон који је у свом делу дао место спиритуалном постао је драг и уметницима групе Набис, на које су утицали Сезан, Дега, Гоген и други. Године 1891. и 1892. критичар Албер Орије дефинише симболистичко сликарство које је за њега „идејно, синтетичко, субијективно и декоративно“.

Сликари представници симболизма[уреди]

Међу сликарима који су припадали овом правцу има великих разлика и једино што им је заједничко јесте отпор према натурализму импресиониста и наравно отпор према званичном сликарству. Могу се навести:

Књижевност[уреди]

За више информација погледајте: Симболизам (књижевност)

У литератури су се користили митови, бајке и приче. Симбол је требало да помогне читаоцу да погоди тајну која се налази унутар ствари. Симболизам је развио песништво и ставио је велики нагласак на музикалност. Ови елементи су често водили у неразумљивост и несхватљивост њихових назнака. Значајан елемент у поезији је био слободни стих који је вероватно употребљаван као први.

Књижевници представници симболизма[уреди]

Музика[уреди]

У музици је симболизам имао исти утицај. Многи симболистички књижевници су били обожаваоци Рихарда Вагнера а симболистичка естетика је имала велики утицај на стваралаштво Клода Дебисија.

Филм[уреди]

Много старих филмова је било под утицајем симболизма од кога су његови творци преузели визуелне метафоре. Немачки експресионистички филмови су били под великим утицајем симболизма.

У Америчкој кинематографији је под утицајем симболизма неми филм Давида Грифилда а у данском хорору се такође огледа утицај симболизма код режисера Карла Драјера.

Литература[уреди]

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Симболизам&oldid=20812658“