Симболизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кноп: Грљење

Симболизам (фр.: symbolisme[1]) уметнички је покрет који је настао у Француској око 1880. и заживео на прелому 19. и 20. века. По својим главним особинама близак је романтизму, а желео се одвојити од натурализма и реализма, уношењем несвесног и духовног.

Симболизам је био међународни покрет који се проширио Европом, а уметници тог раздобља жељели су да оживе садржаје проистекле из песништва, митологије и психолошких истраживања. Водећу улогу одиграли су француски уметници у полемици о естетици. Симболизам идеје црпи из класичних и библијских митова, средњовековних легенди и Ла Фонтејнових басни; тај стил бави се егзотичним темама и истражује теме смрти. Слике садрже мноштво појединости и богате су бојама.

Основе[уреди]

Симболизам је реакција на импресионизам, натурализам и парнасизам. Симболизам је покрет који се надовезује на романтизам и његов циљ је био представљање ствари које се не могу рационално описати (расположење, емоције и сл.) односно требало је да наслика или опише непредстављиво и да допре у бит стварности – која ће се онда запазити са свих пет чула. Томе је требало да допринесе симбол који ће посредовати између стварности и „света душе“ и у назнакама открити тајну сакривену унутар ствари. Симбол није непосредно именовање ствари (проблема, става и сл.) већ само назнака – сугестија бити ствари.

Симболисти су се трудили да створе уметност усредсређивањем целог уметниковог бића са свих пет чула које је требало да се стопе у јединство. Веровали су да уметност треба да захвати већи број апсолутних истина до којих се може доћи само индиректним методама.

Симболисти су се делили на неколико група и њихово схватање симбола је било радикално различито. Основне представе били су симболи као:

  • Шаптач који читаоцу сугерише неко расположење
  • Једнозначни знак

Сликарство[уреди]

У сликарству се овај правац није могао сасвим да развије јер су његове идеје биле сличне популарнијој сецесији: „Сликарство је реакција на натурализам импресионизма и понекад и академизам“. Одилон Редон каже мислећи на импресионисте: „Било им је апсолутно недоступно све што превазилази, осветљава или повећава предмет и издиже дух у област мистерије, у немире неодлучног и у његово дивно неспокојство“. Редон који је у свом делу дао место спиритуалном постао је драг и уметницима групе Набис, на које су утицали Сезан, Дега, Гоген и други. Године 1891. и 1892. критичар Албер Орије дефинише симболистичко сликарство које је за њега „идејно, синтетичко, субијективно и декоративно“.

Сликари представници симболизма[уреди]

Међу сликарима који су припадали овом правцу има великих разлика и једино што им је заједничко јесте отпор према натурализму импресиониста и наравно отпор према званичном сликарству. Могу се навести:

Књижевност[уреди]

За више информација погледајте: Симболизам (књижевност)

У литератури су се користили митови, бајке и приче. Симбол је требало да помогне читаоцу да погоди тајну која се налази унутар ствари. Симболизам је развио песништво и ставио је велики нагласак на музикалност. Ови елементи су често водили у неразумљивост и несхватљивост њихових назнака. Значајан елемент у поезији је био слободни стих који је вероватно употребљаван као први.

Књижевници представници симболизма[уреди]

Музика[уреди]

У музици је симболизам имао исти утицај. Многи симболистички књижевници су били обожаваоци Рихарда Вагнера а симболистичка естетика је имала велики утицај на стваралаштво Клода Дебисија.

Филм[уреди]

Много старих филмова је било под утицајем симболизма од кога су његови творци преузели визуелне метафоре. Немачки експресионистички филмови су били под великим утицајем симболизма.

У Америчкој кинематографији је под утицајем симболизма неми филм Давида Грифилда а у данском хорору се такође огледа утицај симболизма код режисера Карла Драјера.

Референце[уреди]

  1. ^ simbolizam, Hrvatska enciklopedija LZMK, Pristupljeno 25. 7. 2017.

Литература[уреди]

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  • Anna Balakian, The Symbolist Movement: a critical appraisal. New York: Random House, 1967
  • Michelle Facos, Symbolist Art in Context. London: Routledge, 2011
  • Bernard Delvaille, La poésie symboliste: anthologie. Paris: Seghers, 1971. ISBN 978-2-221-50161-0.
  • John Porter Houston and Mona Tobin Houston, French Symbolist Poetry: An Anthology. Bloomington : Indiana University Press, 1980. ISBN 978-0-253-20250-5.
  • Philippe Jullian, The Symbolists. Oxford: Phaidon; New York: E.P. Dutton, 1973. ISBN 978-0-7148-1739-2.
  • Andrew George Lehmann, The Symbolist Aesthetic in France 1885–1895. Oxford: Basil Blackwell, 1950, 1968
  • The Oxford Companion to French Literature, Sir Paul Harvey and J. E. Heseltine (eds.). Oxford: Oxford University Press, 1959. ISBN 978-0-19-866104-7.
  • Mario Praz, The Romantic Agony. London: Oxford University Press, 1930. ISBN 978-0-19-281061-8.
  • Arthur Symons, The Symbolist Movement in Literature. E. P. Dutton and Co., Inc. (A Dutton Paperback), 1958
  • Edmund Wilson, Axel's Castle: A Study in the Imaginative Literature of 1870–1930. New York: Charles Scribner's Sons, 1931 (online version). ISBN 978-1-59853-013-1. (Library of America)
  • Michael Gibson, Symbolism London: Taschen, 1995. ISBN 9783822893241.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Симболизам&oldid=21948046”