Мејнфрејм рачунар

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пример IBM 704 мејнфрејма (1964)

Мејнфрејм рачунари (колоквијално се називају „великим гвожђем"[1]) јесу моћни рачунари који се првенствено користе у индустријским и државним организацијама за критичне апликације, обраду података великих размера попут пописа становништва, индустријске и потрошачке статистике, планирања ресурса предузећа и обраде трансакција. Термин је првобитно потекао од великих ормара у којима су биле смештене централна процесорска јединица и главна меморија раних рачунара.[2][3] Касније је термин коришћен за разликовање моћнијих индустријских машина од мањих рачунара. Већина архитектуре великих рачунарских система потиче из 1960-их, али се еволуција наставља.

Начин рада[уреди | уреди извор]

Модерни мејнфрејмови створени су како би решавали сложене задатке за врло кратко време и за:

  • Безбедност у раду
  • Компатибилност са старијим софтвером

Мејнфрејмови могу покретати више оперативних система истовремено. Ова техника се зове и техника виртуелне машине. Састоје се из два дела; логичке партиције и виртуелне машине.

Изглед[уреди | уреди извор]

До 1960. године, мејнфрејмови нису имали графички кориснички интерфејс. Користили су бушене картице, папирне и магнетне траке за пренос података кроз програме. Руковођени су у беч моду (конзола) како би извршавали канцеларијске послове у банкама и државним управама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „IBM preps big iron fiesta”. The Register. 20. 7. 2005. 
  2. ^ Oxford English Dictionary, on -line edition, mainframe, n
  3. ^ Ebbers, Mike; O’Brien, W.; Ogden, B. (2006). „Introduction to the New Mainframe: z/OS Basics” (pdf). IBM International Technical Support Organization. Приступљено 1. 6. 2007. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]