1964
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1964 на Викимедијиној остави.
| |
| |
1964. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 12. јануар — У Занзибару, месец дана након што је земља стекла независност, султан је свргнут и проглашена је република са Абеидом Карумеом као председником. Четири месеца касније, Занзибар је уједињен са Тангањиком и формирао Танзанију.
- 29. јануар — Отворене Зимске олимпијске игре у Инсбруку (Аустрија).
- 30. јануар — У СССР су први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирана 2 сателита — „Електрон 1“ и „Електрон 2“ — у различите орбите лансирани
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 9. фебруар — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливана, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца.
- 10. фебруар — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара.
Март
[уреди | уреди извор]- 31. март — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Војни удар у Бразилу, уз подршку САД: збачен левичарски председник Жоао Гоуларт. Војна режим траје до 1985.
- 3. април — Председник Линдон Џонсон обавестио Kонгрес САД да ће дати статус најповлашћеније нације Југославији и Пољској (ранији трговачки уступци су били изгубљени 1962).
- 5. април — Премијер Бутана Јигме Палден Дорји фатално рањен - његове реформе су изазивале отпор војске и верских институција.
- 7. април — Председник Линдон Џонсон обуставио операције саботаже и упада против Kубе.
- 7. април — ИБМ најавио породицу маинфраме компјутера ИБМ Систем/360 (испоручују се 1965-78). Покрива и комерцијалне и научне потребе и широк опсег апликација, независно од архитектуре.
- 13. април — Земљотрес код Славонског Брода (М 5.8, инт. ВИИИ), троје мртвих, разарања на истоку Славоније.
- 13. април — Ијан Смит постаје премијер Јужне Родезије (до 1979), улази у обрачун са црним националистима из ЗАНУ и ЗАПУ, на шта ови појачавају борбу.
- 17. април — Форд Мустанг представљен купцима у САД - у првој години купљено 418.812 комада.
- 20. април — Ривонијски процес: Нелсон Мандела држи говор "Спреман сам умрети".
- 24. април — Ступа на снагу Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961.
- 26. април — Танзанија, Тангањика и Занзибар се ујединили под именом Уједињена Република Тангањика и Занзибар - од 29. 10. Танзанија. Председник је Јулиус Нyерере (до 1985).
- 28. април — Југославија купује пољопривредне производе од САД у вредности 64 милиона долара, укључујући пола милиона тона пшенице, мада је урод прошле године био одличан. Нешто више од половине жита ће бити плаћено у доларима, што је први такав случај.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Западни војни аташеи уочили ракете С-75 Двина (СА-2) на првомајској паради у Београду. Такође извештавају о авионима МиГ-21 са југословенским ознакама (мада су први стигли 1962).
- мај — Државни секретар САД Деан Руск интервенисао у име Југославије код Западне Немачке, у смислу трговачког споразума и ратне одштете, али ови то одбијају док СФРЈ води пропагандну кампању против њих.
- 2. мај — Прве студентске демонстрације против Вијетнамског рата у неколико градова САД. Истог дана, вијетконговски командоси потопили транспортер УСНС Кард у сајгонској луци.
- 4. мај — У Женеви почиње шести круг преговора о Општем споразуму о царинама и трговини (ГАТТ), Kеннедyјева рунда (до 1967).
- 5. мај — Израелска влада објавила да је завршен Национални аквадукт.
- 7. мај — Пацифиц Аир Линес Флајт 773: погибија 44 особе у Kалифорнији након што је суицидални путник убио пилота, копилота па себе.
- 12. мај — Дванаесторица младића у Њујорку спалила своје позиве за војску - први такав протест против рата.
- 13. мај — Насер и Хрушчов представљају прву секцију Асуанске бране. Ове године почиње премјештање храма Абу Симбел.
- 15. мај — У Радинцу положен камен-темељац нове железаре Смедерево (стара локација је на Дунаву, узводно од Смедерева).
- мај - Поново се разгорева Лаошки грађански рат, комунисти заузимају ројалистичке и неутралистичке позиције у Долини ћупова.
- 18 — 19. мај — Сукоби између енглеских омладинских банди Модса и Рокерса на приморју доводе до моралне панике у медијима.
- 19. мај — Стејт департмент објавио да је у зидовима америчке амбасаде у Москви пронађено преко 40 микрофона.
- 19. мај — У Љубљани затворен часопис "Перспективе", ухапшени Томаж Шаламун и Јоже Пучник (критика бирократије, самоуправљања, чак и заговарање вишепартијског система). 57 писаца је потписало петицију, побунили су се и студенти. Први пут после десет година да је неко ухапшен на овакав начин - у Словенији су учестали и раднички штрајкови.
- 20. мај — Резолуција Савезне скупштине СФРЈ се залаже за већу слободу радних организација и самоуправних тела од политичке интервенције - али постоји подела у СKЈ између присталица командне и тржишне економије.
- 22. мај — Председник САД Линдон Џонсон најавио сет програма названих Велико друштво (Греат Социетy) против сиромаштва и расне неправде.
- 24. мај — Фудбалска утакмица Перу - Аргентина у Лими: у нередима насталим након поништења перуанског гола погинуло 318 особа.
- 24. мај — Сенатор Барy Голдватер предложио употребу нуклеарног оружја против комунистичких комуникација у Вијетнаму.
- 25. мај — Земљотрес оштећује куће и фабрике 100 км "североисточно од Загреба".
- 27. мај — Умро индијски премијер Јавахарлал Нехру, у јуну га наслеђује Лал Бахадур Шастри (такође до смрти, 1966).
- 27. мај — Совјетски министар одбране маршал Родион Малиновски стигао у посету Београду - први високи совјетски војни званичник након седам година.
- 27. мај — Kолумбијски грађански рат почиње: војска покренула успешну операцију против Републике Маркуеталиа, једне од комунистичких енклава на југу земље. Преживели ће учествовати у оснивању ФАРЦ-а.
- 28. мај — 2. јун — Окупљање Палестинског националног већа у јорданском Јерусалиму на коме је основана Палестинска ослободилачка организација.
Јун
[уреди | уреди извор]- 12. јун — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију.
- 12. јун — Врховни суд САД је донео пресуду у случају Лавинг против Вирџиније, прогласивши неуставним законе који су криминализовали бракове између особа различитих раса.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Председник САД Линдон Џонсон потписао је Закон о грађанским правима, којим је забрањена расна дискриминација.
- 6. јул — Британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Малави, постао независна држава у оквиру Британског комонвелта.
- 31. јул — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс.
- 4. август — Други инцидент у Тонкинском заливу: наводно опет нападнути амерички бродови (што се испоставило нетачним), што је главни повод за масовно америчко учешће у Вијетнамском рату.
- 4. август — Пронађена тела тројице убијених активиста у Мисисипију.
- 5. август — Операција Пиерце Ароу: амерички удари против војних инсталација Северног Вијетнама (64 лета), почетак америчких ваздушних операција у региону и почетак "Вијетнамске ере" за потребе класификације америчких ветерана овог рата.
- 5. август — Побуна Симби у Kонгу: побуњеници заузела Стенливил (Kисангани).
- 7. август — Резолуција Тонкинског залива: Kонгрес САД дао овлашћење председнику за употребу конвенционалне силе у југоисточној Азији без формалног проглашења рата.
- 8. август — Два дана након што су кипарски Грци напали турскокипарску луку Kокина и друга места, турско ваздухопловство гађа циљеве на Kипру - примирје потписано 10. августа.
- 15. август — Влада Малија објављује да је окончана Туарешка побуна.
- 16. август — Ген. Нгуен Kхан постаје председник Јужног Вијетнама, даје нови устав, Повељу из Ванг Тауа, што изазива нереде и његову оставку већ 25-ог, након чега долази тријумвират генерала.
- 17. август — Kонфронтаси: индонежанска јединица се искрцала на малајско полуострво Понтиан, убрзо су скоро сви похватани. Сукарно на Дан независности најавио "Годину опасног живљења".
- 19. август — Лансиран амерички сателит Санком 3, први комуникацијски сателит у правој геостационарној орбити (преносиће летњу олимпијаду).
- 20. август — Основан Интелсат, међувладина организација за комуникационе сателите (приватизована 2011).
- 20. август — Џонсонов Рат против сиромаштва: амерички председник потписао Закон о економској прилици.
- 20. август — Прва мисија америчке беспилотне летелице Рyан Модел 147 Лигхтнинг Буг.
- 21. август — Палмиро Тољиати умро на летовању у СССР, на челу KПИ га наслеђује Луиги Лонго (до 1972). Ставропољ на Волги ће бити преименован у Тољати.
- 28. август — Три дана расних нереда у Филаделфији.
- 28. август — Метеоролошки сателити: лансиран први сателит из америчког програма Нимбус, као и први совјетски Метеор.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Аерофлот Флајт 721: авион Ил-18 пао на Сахалину, страдало 87 од 93 путника и чланова посаде.
- 2. септембар — Нови расни нереди у малезијској држави Сингапур, у сукобима Kинеза и Малајаца ће страдати 36 људи - због ових догађаја, Сингапур ће догодине бити искључен из Малезије.
- 3. септембар — У Авганистану отворен тунел Саланг, дужине 2,67 км на висини од око 3.200 метара у Хиндукушу, којег су изградили Совјети.
- 3. септембар — Kонфронтаси: у Малезији проглашено ванредно стање, у очекивању индонезијског напада на Малају.
- 4. септембар — Председнички избори у Чилеу: Едуардо Фреи Монталва убедљиво победио Салвадора Аллендеа - у кампањи је имао америчку подршку (Алленде ће победити 1970).
- 9. септембар — Kриза владе или Побуна министара у Малавију: премијер Хастингс Банда добија поверење након чега влада диктаторски.
- 14 - 15. септембар — Савезно и Привредно веће Савезне скупштине препоручују мере за заустављање ланчаног повећања цена, започетог у јулу, делимичан повратак административних цена, уместо тржишних.
- 17. септембар — Југославија постаје придружени члан Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ), источноевропске економске асоцијације.
- 21. септембар — Малта независна од Велике Британије.
- 23. септембар — У СФРЈ објављен Закон о набављању, држању и ношењу оружја - у земљи има 220.000 дозвола за оружје, процењује се да их има укупно пола милиона.
- 23. септембар — Савезно извршно веће усвојило нацрт закона којим би било дозвољено отварање малих приватних ресторана и кафана.
- 23. септембар — Чарлс Хелоу је нови председник Либана, до 1970 - просперитетно време, Бејрут називају "Паризом Истока", али поларизација расте под утицајем палестинског проблема.
- 24. септембар — Председнику САД Џонсону (и јавности три дана касније) представљен извештај Воренове комисије - Ли Харви Освалд је деловао сам, као и Џек Руби.
- 24. септембар — Kонгрес САД донео амандман на програм Храна за мир, по коме ће Југославија и Пољска убудуће морати да купују храну доларима уместо домаћом валутом.
- 25. септембар — ФРЕЛИМО започиње Рат за независност Мозамбика од Португала (до 1974).
- 25. септембар — Чамизалски спор: председници САД и Мексика оглашавају крај граничног спора две земље на Рио Грандеу.
- 26. септембар — Талачка криза у Станлеyвилу: побуњенички председник "Народне Републике Kонго" притворио неколико стотина западњака, прети им убиством.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — 57 грађана Источне Немачке побегло је у Западни Берлин кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида, што је највеће масовно бекство од изградње зида 1961. године.
- 10. октобар — Отворене Летње олимпијске игре у Токију.
- 16. октобар — Кина је извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.
- Харолд Вилсон постаје британски премијер након што је Лабуристичку странку одвео до уске победе на изборима над конзервативном владом сер Алека Даглас-Хоума, која је била на власти 13 година и за то време имала четири различита лидера.
- 19. октобар — У удесу совјетског авиона Иљушин Ил-18, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу.
- 22. октобар — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност.
- 29. октобар — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба је променила назив у Танзанија.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Краљ Сауд је збачен у Саудијској Арабији, а принц Фејсал је проглашен новим краљем.
- 3. новембар — Линдон Џонсон је изабран за председника Сједињених Држава.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 14. децембар — Врховни суд САД је пресудом у случају Мотел Срце Атланте против Сједињених Држава да Конгрес може да користи уставне одредбе о трговини да се бори против дискриминације.
- 23. децембар — Веома јак циклон на Цејлону (Шри Ланка) изазвао је смрт најмање 2.000 људи.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Диди Фајфер, америчка глумица[1]
- 4. јануар — Будимир Вујачић, црногорски фудбалер[2]
- 7. јануар — Николас Кејџ, амерички глумац, редитељ и продуцент[3]
- 13. јануар — Пенелопи Ен Милер, америчка глумица[4]
- 15. јануар — Крејг Фербрас, енглески глумац[5]
- 17. јануар — Предраг Томановић, српски глумац (прем. 1993)[6]
- 20. јануар — Рон Харпер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер[7]
- 21. јануар — Жерал Паси, француски фудбалер[8]
- 21. јануар — Александар Шоштар, српски ватерполо голман[9]
- 22. јануар — Нино Решић, босанскохерцеговачко-српски певач (прем. 2007)
- 23. јануар — Маришка Харгитеј, америчка глумица[10]
- 26. јануар — Пол Џохансон, амерички глумац, сценариста и редитељ[11]
- 27. јануар — Бриџет Фонда, америчка глумица[12]
- 31. јануар — Џеф Ханеман, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Slayer (прем. 2013)[13]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Лајнус Роуч, енглески глумац[14]
- 3. фебруар — Михаел Румениге, немачки фудбалер[15]
- 4. фебруар — Олег Протасов, украјински фудбалер и фудбалски тренер[16]
- 5. фебруар — Лора Лини, америчка глумица и певачица[17]
- 6. фебруар — Андреј Звјагинцев, руски редитељ, сценариста и глумац[18]
- 9. фебруар — Ернесто Валверде, шпански фудбалер и фудбалски тренер
- 10. фебруар — Дада Вујасиновић, српска новинарка (прем. 1994)
- 10. фебруар — Пако Тоус, шпански глумац
- 12. фебруар — Предраг Луцић, хрватски новинар, књижевник и драматург (прем. 2018)[19]
- 15. фебруар — Марк Прајс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер[20]
- 15. фебруар — Крис Фарли, амерички глумац и комичар (прем. 1997)[21]
- 16. фебруар — Бебето, бразилски фудбалер[22]
- 16. фебруар — Кристофер Еклстон, енглески глумац[23]
- 18. фебруар — Мет Дилон, амерички глумац и редитељ[24]
- 26. фебруар — Марк Дакаскос, филипинско-амерички глумац[25]
- 26. фебруар — Петар Хубчев, бугарски фудбалер и фудбалски тренер[26]
- 28. фебруар — Џамолидин Абдужапаров, узбекистански бициклиста
Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Жилијет Бинош, француска глумица[27]
- 11. март — Владимир Карађорђевић, југословенски принц
- 16. март — Гор Вербински, амерички редитељ, сценариста и продуцент[28]
- 17. март — Роб Лоу, амерички глумац, редитељ и продуцент[29]
- 20. март — Наташа Атлас, белгијско-енглеска музичарка[30]
- 22. март — Слободан Скерлић, српски сценариста и редитељ[31]
- 23. март — Хоуп Дејвис, америчка глумица[32]
- 26. март — Илија Најдоски, македонски фудбалер[33]
- 27. март — Слободан Бештић, српски глумац[34]
- 29. март — Ел Макферсон, аустралијски модел и глумица[35]
- 30. март — Трејси Чепмен, амерички музичар
- 31. март — Олександр Турчинов, украјински политичар
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Горан Каран, хрватски певач
- 3. април — Бјарне Рис, дански бициклиста
- 4. април — Бранко, бразилски фудбалер и фудбалски тренер[36]
- 7. април — Расел Кроу, новозеландско-аустралијски глумац, продуцент и музичар[37]
- 16. април — Есбјерн Свенсон, шведски џез пијаниста (прем. 2008)[38]
- 17. април — Мејнард Џејмс Кинан, амерички музичар, најпознатији као певач групe Tool
- 20. април — Микош Рњаковић, српски бициклиста[39]
- 20. април — Енди Серкис, енглески глумац и редитељ[40]
- 24. април — Џимон Хансу, бенинско-амерички глумац[41]
- 25. април — Ханк Азарија, амерички глумац, комичар и продуцент[42]
- 30. април — Лорензо Сталенс, белгијски фудбалер и фудбалски тренер[43]
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Оља Бећковић, српска глумица, новинарка и ТВ водитељка[44]
- 4. мај — Роко Сифреди, италијански порнографски глумац, режисер и продуцент[45]
- 6. мај — Бобан Марковић, српски музичар, један од најзначајнијих трубача на Балкану
- 7. мај — Пјер Жалица, босанскохерцеговачки редитељ, сценариста и продуцент[46]
- 8. мај — Драган Перић, српски атлетичар (бацач кугле и диска)[47]
- 15. мај — Горица Нешовић, српска новинарка, списатељица и радијска и ТВ водитељка (прем. 2022)
- 17. мај — Стратос Апостолакис, грчки фудбалер и фудбалски тренер
- 19. мај — Милослав Мечирж, чехословачки тенисер
- 20. мај — Миодраг Белодедић, румунски фудбалер[48]
- 25. мај — Реј Стивенсон, северноирски глумац (прем. 2023)[49]
- 26. мај — Лени Кравиц, амерички музичар, музички продуцент и глумац[50]
- 30. мај — Том Морело, амерички музичар и глумац, најпознатији као члан група Rage Against the Machine и Audioslave[51]
- 30. мај — Марк Шепард, британски глумац и музичар[52]
Јун
[уреди | уреди извор]- 10. јун — Ендру Никол, новозеландски редитељ, сценариста и продуцент[53]
- 11. јун — Жан Алези, француски аутомобилиста, возач Формуле 1[54]
- 13. јун — Шарунас Марчуљонис, литвански кошаркаш[55]
- 15. јун — Кортни Кокс, америчка глумица, филмска продуценткиња и режисерка[56]
- 15. јун — Михаел Лаудруп, дански фудбалер и фудбалски тренер[57]
- 21. јун — Љубиша Стаменковић, српски фудбалер и фудбалски тренер
- 22. јун — Ден Браун, амерички писац[58]
- 23. јун — Џос Видон, амерички продуцент, редитељ, сценариста, писац стрипова и композитор[59]
- 25. јун — Дел Кари, амерички кошаркаш[60]
- 25. јун — Џони Херберт, енглески аутомобилиста, возач Формуле 1[61]
- 26. јун — Томи Макинен, фински рели возач[62]
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Јардли Смит, америчка глумица[63]
- 5. јул — Миодраг Стојковић, српски генетичар
- 9. јул — Ђанлука Вијали, италијански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)[64]
- 9. јул — Кортни Лав, америчка музичарка и глумица[65]
- 11. јул — Горан Радаковић, српски глумац[66]
- 16. јул — Мигел Индураин, шпански бициклиста, петоструки победник Тур де Франса
- 17. јул — Хедер Лангенкамп, америчка глумица, редитељка и продуценткиња[67]
- 19. јул — Саша Лошић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као певач групе Плави оркестар[68]
- 20. јул — Крис Корнел, амерички музичар, најпознатији као певач група Soundgarden и Audioslave (прем. 2017)[69]
- 22. јул — Џон Легвизамо, амерички глумац, стендап комичар, продуцент, драматург и сценариста[70]
- 22. јул — Дејвид Спејд, амерички глумац, комичар и сценариста[71]
- 26. јул — Сандра Булок, америчка глумица[72]
- 30. јул — Вивика А. Фокс, америчка глумица, продуценткиња и ТВ водитељка[73]
- 30. јул — Јирген Клинсман, немачки фудбалер и фудбалски тренер
- 31. јул — Вендел Алексис, амерички кошаркаш[74]
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Мери-Луиз Паркер, америчка глумица[75]
- 5. август — Зоран Сретеновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2022)
- 12. август — Чики Бегиристајн, шпански фудбалер[76]
- 17. август — Жоржињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер[77]
- 17. август — Зоран Костић Цане, српски музичар
- 20. август — Дино Дворник, хрватски музичар, музички продуцент и глумац (прем. 2008)[78]
- 21. август — Душан Недељковић, српски књижевник и радијски водитељ
- 22. август — Матс Виландер, шведски тенисер[79]
- 24. август — Ерик Бернар, француски аутомобилиста, возач Формуле 1[80]
- 24. август — Љиљана Николовска, хрватска певачица[81]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Андријана Виденовић, српска глумица[82]
- 2. септембар — Кијану Ривс, канадско-амерички глумац и музичар[83]
- 3. септембар — Амбер Лин, америчка порнографска глумица, модел и плесачица
- 5. септембар — Кевин Сондерсон, амерички ди-џеј и продуцент електронске музике
- 6. септембар — Роузи Перез, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, плесачица и списатељица[84]
- 7. септембар — Изи-И, амерички хип хоп музичар и музички продуцент (прем. 1995)[85]
- 25. септембар — Карлос Руиз Зафон, шпански писац (прем. 2020)
- 28. септембар — Џајлс Питерсон, енглески ди-џеј
- 30. септембар — Моника Белучи, италијанска глумица и модел[86]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — Клајв Овен, енглески глумац[87]
- 9. октобар — Гиљермо дел Торо, мексички редитељ, глумац, сценариста и писац[88]
- 11. октобар — Милорад Ратковић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер[89]
- Драган Бубало, поручник ЈНА
- 20. октобар — Ненад Ненадовић, српски глумац и ТВ водитељ (прем. 2021)[90]
- 22. октобар — Дражен Петровић, хрватски кошаркаш (прем. 1993)[91]
- 26. октобар — Свен Фет, немачки ди-џеј и музички продуцент[92]
- 27. октобар — Жарко Петровић, српски одбојкаш (прем. 2007)[93]
- 29. октобар — Стеван Стојановић, српски фудбалски голман[94]
- 30. октобар — Жан-Марк Босман, белгијски фудбалер
- 31. октобар — Марко ван Бастен, холандски фудбалер и фудбалски тренер[95]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Ђорђе Давид, српски музичар и глумац[96]
- 5. новембар — Фамке Јансен, холандска глумица и модел[97]
- 6. новембар — Грег Графин, амерички музичар и писац, најпознатији као певач и суоснивач групе Bad Religion[98]
- 9. новембар — Роберт Данкан Макнил, амерички глумац, редитељ и продуцент[99]
- 11. новембар — Калиста Флокхарт, америчка глумица[100]
- 19. новембар — Радмило Михајловић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер[101]
- 20. новембар — Борис Дежуловић, хрватски новинар и писац
- 27. новембар — Роберто Манчини, италијански фудбалер и фудбалски тренер[102]
- 28. новембар — Рој Тарпли, амерички кошаркаш (прем. 2015)[103]
- 29. новембар — Дон Чидл, амерички глумац[104]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Салваторе Скилачи, италијански фудбалер (прем. 2024)[105]
- 4. децембар — Урош Ђурић, српски сликар и глумац[106]
- 4. децембар — Сертаб Еренер, турска музичарка
- 4. децембар — Мариса Томеј, америчка глумица[107]
- 6. децембар — Милош Алигрудић, српски политичар
- 6. децембар — Горан Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер[108]
- 8. децембар — Тери Хачер, америчка глумица[109]
- 10. децембар — Едит Гонзалез, мексичка глумица и плесачица (прем. 2019)[110]
- 19. децембар — Арвидас Сабонис, литвански кошаркаш[111]
- 20. децембар — Млађан Динкић, српски економиста и политичар
- 23. децембар — Еди Ведер, амерички музичар, најпознатији као певач и гитариста групе Pearl Jam
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 17. јануар — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар и графичар (* 1904)
- 19. јануар — Фирмен Ламбо, белгијски бициклиста. (*1886)[112]
Март
[уреди | уреди извор]- 12. март — Јован Бијелић, српски сликар (* 1886)[113]
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Даглас Макартур, амерички генерал[114]
Август
[уреди | уреди извор]- 12. август — Ијан Флеминг, енглески књижевник[115]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 19. октобар — Сергеј Бирјузов, маршал Совјетског Савеза
- 20. октобар — Херберт Хувер, 31. председник САД[116]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 6. новембар — Иго Кобле, швајцарски бициклиста. (*1925)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Николај Генадијевич Басов и Александар Михајлович Прохоров и Чарлс Хард Таунс
- Хемија — Дороти Кроуфут Хоџкин
- Медицина — Кондрад Блок и Феодор Линен
- Књижевност — Жан-Пол Сартр
- Мир — Мартин Лутер Кинг
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „DeDee Pfeiffer | Biography, Movie Highlights and Photos”. AllMovie (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Admin (2010-01-26). „Vujačić Budimir”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Nicolas Cage | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Penelope Ann Miller | Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Craig Fairbrass | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Predrag Tomanovic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Ron Harper NBA & ABA Statistics | Basketball-Reference.com”. web.archive.org. 2011-02-20. Архивирано из оригинала 12. 05. 2013. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Gérald Passi - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Aleksandar Šoštar”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Mariska Hargitay | Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Paul Johansson | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Bridget Fonda | Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Jeff Hanneman | Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Linus Roache | Actor, Composer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Michael Rummenigge (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Oleh Protasov (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Laura Linney | Actress, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Andrey Zvyagintsev | Director, Actor, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Predrag Lucic”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Mark Price Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Chris Farley | Actor, Stunts, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Bebeto - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Christopher Eccleston | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Matt Dillon | Actor, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Mark Dacascos | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Eintracht Frankfurt - Archiv”. www.eintracht-archiv.de. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Juliette Binoche | Actress, Art Department, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Gore Verbinski | Director, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Rob Lowe | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Natacha Atlas Songs, Albums, Reviews, Bio & Mo...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Slobodan Skerlic | Director, Writer, Second Unit Director or Assistant Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Hope Davis | Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Admin (2020-03-05). „Najdoski Ilija”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Slobodan Bestic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Who is Elle Macpherson? Everything You Need to Know”. www.thefamouspeople.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Branco (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Russell Crowe | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Esbjörn Svensson Songs, Albums, Reviews, Bio ...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Mikoš Rnjaković”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Andy Serkis | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Djimon Hounsou | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Hank Azaria | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Lorenzo Staelens (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olja Beckovic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Rocco Siffredi | Actor, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Pjer Zalica | Writer, Director, Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Dragan Perić”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Miodrag Belodedici (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Ray Stevenson | Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Lenny Kravitz Songs, Albums, Reviews, Bio & Mo...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Tom Morello Songs, Albums, Reviews, Bio & More...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Mark Sheppard | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Andrew Niccol | Writer, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Jean Alesi | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Šarūnas Marčiulionis Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Courteney Cox | Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Michael Laudrup - Performance data - transfermarkt.co.uk”. web.archive.org. 2012-10-17. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Dan Brown | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-14. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Joss Whedon | Producer, Writer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Dell Curry Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Johnny Herbert | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Shacki. „Tommi Mäkinen - rally profile eWRC-results.com”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Yeardley Smith | Actress, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Gianluca Vialli - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Courtney Love | Actress, Composer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Goran Radakovic | Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Heather Langenkamp | Actress, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Sasa Losic | Composer, Actor, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Chris Cornell Songs, Albums, Reviews, Bio & Mo...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „John Leguizamo | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „David Spade | Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Sandra Bullock | Producer, Actress, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Vivica A. Fox | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „WENDELL ALEXIS | EuroLeague”. Euroleague Basketball (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Mary-Louise Parker | Biography, Movies, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-17. Приступљено 2025-01-20.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Txiki Begiristain (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Jorginho - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Dino Dvornik | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Mats Wilander | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Éric Bernard Results | Motorsport Stats”. motorsportstats.com. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „ljiljana nikolovska biography”. Last.fm (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Andrijana Videnovic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Keanu Reeves | Actor, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Rosie Perez | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Eazy-E | Actor, Music Department, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Monica Bellucci | Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Clive Owen | Actor, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Guillermo del Toro | Writer, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Milorad Ratkovic”. www.footballdatabase.eu. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Nenad Nenadovic | Actor, Casting Department, Casting Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Dražen Petrović”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Sven Väth music, videos, stats, and photos”. Last.fm (на језику: енглески). 2024-07-22. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Žarko Petrović”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Stevan Stojanović”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Marco van Basten (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Puls - Đorđe David”. web.archive.org. 2014-01-10. Архивирано из оригинала 10. 01. 2014. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Famke Janssen | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Greg Graffin | Actor, Composer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Robert Duncan McNeill | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Calista Flockhart | Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Radmilo Mihajlovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Roberto Mancini - Manager profile”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Roy James Tarpley | European Championship for Men's Clubs (1994) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Don Cheadle | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Totò Schillaci | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Uros Djuric | Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Marisa Tomei | Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Admin (2009-12-31). „Milojević Goran”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Teri Hatcher | Actress, Writer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Edith González | Actress, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Arvydas Sabonis | European Championship for Men's Clubs (1995) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Firmin Lambot”. www.procyclingstats.com. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Douglas MacArthur”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Ian Fleming | Writer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Herbert Hoover | Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
