Милешевка

С Википедије, слободне енциклопедије
Милешевка
Милешевка код манастира Милешево
Опште информације
Дужина20±0 километар km
СливЦрноморски
ПловностНе
Водоток
ИзворМилошев До
Коор. извора43°17'40.8"N 19°49'54.0"E
УшћеЛим
Коор. ушћа43°23'32.4"N 19°38'47.4"E
Географске карактеристике
Држава/е Србија
ОбластПолимље
НасељаПријепоље
Река на Викимедијиној остави
Клисура реке Милешевке

Милешевка, или Милешевска река, је река у југозападној Србији. У Пријепољу се улива у Лим.

Извор[уреди | уреди извор]

Река Милешевка извире у селу Милешев До испод планине Јадовник у југозападној Србији.

Хидрографија[уреди | уреди извор]

Две саставнице реке Милешевке извиру испод 1734 м високог Катунића највишег врха Јадовника обилазе суседни врх Козмор и спајају се код села Милешев До. У месту званом Саставци две реке Милешевка и Међанска река се састављају и улазе у кањон, због тога је ово место добило овакав назив. Тече неприступачним кањоном дугим 24 km. Кањон се одликује правом дивљином и суровошћу. На излазу из кањона код манастира Милешеве придружује јој се река Косаћанка. Милешевка наставља равним током до ушћа у реку Лим код Пријепоља.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Клисура реке Милешевке, смештена између масива планина Златара и Јадовника, представља једно од флористичких и фитогеографских најинтересантнијих подручја југозападне Србије. Налази се на територији општине Пријепоље.

Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]

Иако је непогодног терена, у клисури реке Милешевке у виду савршеног мозаика развијене су и распоређене богате шумске заједнице. Од укупно 27 констатованих биљних заједница које су распоређене у 10 биљних разреда и 18 биљних свеза, као најзначајније и најинтересантијније издвајају се реликтне полидоминантне шумске заједнице оморике и црњуше, аутохтоне шуме питомог кестена и букве, мешовите шуме питомог кестена и бора, и шуме кестена и граба. Да је клисура Милешевке центар диверзитета на простору западне и југозападне Србије потврђује податак броја врста и подврста које чине флору клисуре, што је 15% укупног броја врста и подврста флоре Србије.

Оно што овај простор чини изузетним јесте и потпуно изоловано најјужније налазиште терцијарне ендемореликтне врсте Панчићеве оморике (Picea omorica var. vukomanii), једна од укупно три гнездеће колоније белоглавог супа у нашој земљи, али и друге ретке и угрожене биљне и животињске врсте које обитавају на овом простору. Овде се гнезде Белоглави супови, патуљаста сова, патуљасти орао, крашки и сиви соко врсте које се ретко где могу видети у Србији. Чиста и планинска вода Милешевке станиште је и поточне пастрмке.

Заштита[уреди | уреди извор]

Влада Републике Србије донела је Уредбу о проглашењу Специјалног резервата природе „Клисура реке Милешевке“ (Службени гласник РС бр. 104/2014), као заштићеног подручја I категорије од изузетног националног значаја.[1] Специјални резерват природе „Клисура реке Милешевке“ поверен је на управљање Јавном предузећу „Србија шуме“, Шумском газдинству „Пријепоље“ из Пријепоља. На заштићеном подручју установљена су режими сва три степена заштите: 10,67% у првом степену, 88,7% у другом степену, и 0,63% површине резервата у трећем степену заштите.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Завод за заштиту природе Србије - Zaštićena klisura reke Mileševke”. www.zzps.rs. Архивирано из оригинала 13. 09. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2018. 

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

https://web.archive.org/web/20080723154515/http://www.visitserbia.org/