Пређи на садржај

Мирковићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирковићи
ДржаваРуска Империја

Мирковићи су руска племићка породица која је поседовала имање Николо-Жупан у Тулској губернији.

Род је уврштен у други и трећи део родословних књига С. Петербургу и Тулској губернији.

Род потиче из Србије, одакле је Степан Мирковић средином 18. века отишао у Пољску, а одатле у Русију и ступио у војну службу (1760). Један од предака Степана Мирковића био је српски владар у 17. веку.

Значајни представници

[уреди | уреди извор]
Кућа Мирковића у Николу Жупану
  • Мирковић Јаков Степановић (1745-1817) - државни саветник, директор царине Брест, у Русији (од 1760). [1]
  • Мирковић, Александар Јаковљевић (1792-1888) - генерал-мајор, учесник рата 1812.
  • Мирковић, Федор Јаковљевић (1789-1866) - генерал пешадије, учесник рата 1812. Гродно, Минск и Бјалисток генерал-губернатор, Вилна војни гувернер, сенатор.
    • Александар Федоровић (1834-?) - генерал-потпуковник, командант 15. армијског корпуса.
    • Михаил Федоровић (1836-1891) - генерал-потпуковник, начелник генералштаба Виљне војне области, учесник руско-турског рата 1877-1878.
    • Љубов Федоровна (1821-1885) - деверуша, супруга (од 1844) државног секретара Степана Федоровића Пањутина.
    • Мирковић Александар Александровић (рођен 1828) - пуковник лајп-хусарског пука, Одојевски маршал племства.

Опис грба

[уреди | уреди извор]

Највише је одобрен грб дворског саветника Јакова Мирковића (18. априла 1801):

Штит је сребрним рогом подељен на плаву и црну боју. Изнад штита је племенита крунисана кацига са три нојева пера. Ознаке су плаве боје, обложене сребром. [2]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Центр генеалогических исследований”. Архивирано из оригинала 2013-09-22. г. Приступљено 2013-09-30. 
  2. ^ Павлішен, Ю. І.; Солтик, О. О. (2013-03-05). „Визначення впливу занять з веслування на каное на фізіологічні вигини хребта спортсменів”. Спортивна медицина, фізична терапія та ерготерапія (1): 69—72. ISSN 2709-2089. doi:10.32652/spmed.2013.1.69-72. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Мирковићи // Энциклопедићеский словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  • „ДС, том IX, стр.75”. Приступљено 2013-10-21. 
  • А.Б. Лобанов-Ростовский. Русская родословная книга. Том I. Изд.второе. СПб., Типогр.  А.С. Суворина. 1895 г. Мирковићи. стр. 391-392.