Михајло Бабамилкић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Михајло Бабамилкић (1867—1950) био је у више наврата председник лесковачке општине пре Првог и између два светска рата.

Биографија[уреди]

Михајло Бабамилкић био је члан Радикалне странке и у више наврата председник општине Лесковац.

У првом мандату од 1902. до 1913. године изградио је три јавне чесме у Лесковцу, 23 школска одељења у Лесковцу и околини, подигао је нову општинску зграду, општинску кланицу, поставио је општинске ваге на житној пијаци и код железничке станице; на његову интервенцију Лесковац је добио болницу, изградио је неколико мостова на Ветерници, у Подворцу код "Каспарове кафане", код Маврене пијаце и код кланице.

У другом мандату за председника општине је изабран је 1921. године и на том положају остао је до 1923. године, а у трећем је указом постављен на место председника општине од 1935. до 1939. године. У том мандату поставио је коцкасту калдрму, асфалтирао тротоаре, подигао бетонски мост код Поште, отворио прву амбуланту за бесплатно лечење грађана, а 1937. године подигао зграду Монопола која је запослила више стотина радника, углавном сиромаха.

Умро је 1950. године и сахрањен је на Шпитаљском гробљу.

Приликом једног интервјуа после избора за председника општине 1935. године на питање новинара да опише свој програм, популарни Миче је одговорио: "Слушај дете, к'д ме питујеш за Лесковац, одма ћу ти кажем. Нема туј никакви програми и пројекти. Туј има само три речи, а тој су: С'с малецке паре џумбус правим, разбра ли ме?"[1]

Референце[уреди]

  1. Димитријевић Н, 2015, Лесковац 101, Ђак. Лесковац