Модерни петобој на Летњим олимпијским играма 2012.
Такмичења у модерном петобоју на Олимпијским играма у Лондону су одржана 11. и 12. августа 2012. У обе конкуренције учествовало је по 36 такмичара.[1] Борилишта на којима су се одржала такмичења су била Копер Бокс за мачевање, Центар за водене спортове за пливање и Гринич парк у ком су одржана такмичења у трчању, јахању и стрељаштву.[2]
У мушкој конкуренцији победио је чешки такмичар Давид Свобода, док је у женској конкуренцији најбоља била такмичарка из Литваније Лаура Асадаускајте.
Формат такмичења[уреди | уреди извор]
У модерном петобоју одржавају се такмичења у пет дисциплина: гађање из пиштоља, мачевање, пливање на 200 m, прескакање препона и трчање на 3 km.[3] На овим Олимпијским играма по први пут је такмичење у трчању и стрељаштву било комбиновано; такмичари су након три рунде гађања трчали по један километар. У свакој од три рунде, такмичари су гађали пет мета, уз пуњење оружја после сваког хица; након тога су могли да наставе трчање. Промашаји нису кажњавани, али прекорачење предвиђеног времена за гађање, које је износило седамдесет секунди, је било кажњавано.[3]
Након успешне пробе на Олимпијским играма младих 2010. године пиштољи су замењени ласерским. Употреба ласерских пиштоља је смањила трошкове гађања за приближно две трећине и омогућила одржавање такмичења на новим борилиштима јер је њиховом употребом повећан ниво безбедности.[4]
Квалификације[уреди | уреди извор]
По тридесет шест такмичара се квалификало за такмичење у обе конкуренције; са највише два такмичара из исте земље у мушкој и женској конкуренцији. Начин квалификовања је био исти и за мушкарце и за жене.[5]
Домаћин игара, Велика Британија, је добио једно место и две позивнице након одређивања преосталих учесника.[5] Први квалификанти су одређени на основу резултата на такмичењима између јануара и августа 2011. На пет континенталних првенстава је одређено 19 учесника; један из Африке, четири из Северне и Јужне Америке, пет из Азије, осам из Европе и један из Океаније. Такође квалификовао се и победник Финала Светског купа 2011. Првих троје такмичара са Светског првенства 2011. су се такође квалификовали.[5][6]
У мају 2012. тројица најбоље рангираних такмичара са Светског првенства у Риму, који се још увек нису квалификовали, су обезбедили учешће на Олимпијским играма. Последњих седам места је одређено на основу пласмана на ранг листи дана 1. јуна 2012.[5]
Освајачи медаља[уреди | уреди извор]
|
|
| ||||
| Мушкарци |
Давид Свобода  Чешка
|
Цао Џунгрунг  Кина
|
Адам Мароши  Мађарска
| |||
| Жене |
Лаура Асадаускајте  Литванија
|
Саманта Мари  Уједињено Краљевство
|
Јане Маркес  Бразил
| |||
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
| Држава | |
|
|
| |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Чешка |
1 | 0 | 0 | 1 |
| Литванија |
1 | 0 | 0 | 1 | |
| 3 | Кина |
0 | 1 | 0 | 1 |
| Уједињено Краљевство |
0 | 1 | 0 | 1 | |
| 5 | Бразил |
0 | 0 | 1 | 1 |
| Мађарска |
0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно (6) | 2 | 2 | 2 | 6 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Modern Pentathlon”. London 2012 website. Архивирано из оригинала 6. 12. 2012. г. Приступљено 5. 5. 2011.
- ^ „London 2012 Olympics: modern pentathlon guide”. The Telegraph. 14. 2. 2011. Архивирано из оригинала 20. 04. 2011. г. Приступљено 5. 5. 2011.
- ^ а б Branch, John (26. 11. 2008). „Modern Pentathlon Gets a Little Less Penta”. New York Times. Приступљено 5. 5. 2011.
- ^ „LONDON 2012: Olympic modern pentathlon to feature laser guns”. morethanthegames.com. 23. 8. 2010. Архивирано из оригинала 26. 10. 2010. г. Приступљено 5. 5. 2011.
- ^ а б в г „London 2012 Olympics qualifying: Modern Pentathlon”. BBC Sport. 6. 1. 2011. Приступљено 5. 5. 2011.
- ^ Pound, Matthew (25. 3. 2011). „UIPM Awards 2011 Senior World Championships to Moscow”. Union International de Pentathlon Moderne. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 5. 5. 2011.
