Пређи на садржај

Мокрањске Стене

С Википедије, слободне енциклопедије
Мокрањске Стене
Опште информације
МестоНеготин
ОпштинаОпштина Неготин
Држава Србија
Тип културног добраАрхеолошко налазиште
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.zzsknis.rs

Локалитет Мокрањске Стене представља вишеслојно археолошко налазиште са остацима материјалне културе од праисторијског до средњовековног раздобља. Смештено је на стеновитом узвишењу крајњих источних обронака планине Дели Јован, на крају кањона Сиколске реке.

Налази се у близини села Мокрање, на око десетак километара јужно од Неготина. У подножју је Сиколска река и водопад и испод њега живописно језеро.

Претпоставља се да је у римско време постојао мост који је спајао две највеће стене. Археолози су на врховима стена пронашли доста старих предмета из тог доба. Такође се претпоставља да испод стена постоји пећина, звана "Хајдучка пећина". У горњем делу тока Сиколске реке искри се још једно језерце, знатно дубље од доњег. Оба су богата рибом.[1]

Током 1980. године спроведена су сондажна истраживања на централном делу утврђеног простора, приликом којих је откривена стражарска кула и неколико зидова различитих објеката, од којих ниједан није истражен у целости.

Откривени бедеми су били широки око 1,8 m. Грађени су каменом повезаним кречним малтером. У доњим зонама су коришћени комади тврдог притесаног кречњака, а за горње делове и круништа употребљена је лако обрадива сига. Утврђен јр слој гарежи и рушења, датован у рани 4. век налазом новца са ликом цара Константина I (306 – 337).[2]

Расположива археолошка грађа откривена на Мокрањским стенама даје хронолошки оквир његовог коришћења, у периоду од 3. до 6. или чак почетка 7. века. Хронолошки налази указују на постојање најмање два хоризонта насељавања - касноримски и рановизантијски.

Положај локалитета у великој мери је повезан са Дунавом, главним комуникационим правцем у овом делу Римског царства. Њега су подједнако користили и војска и трговци. Иако се не налази на обали Дунава, Мокрањске стене су са њим повезане долином Тимока, куда се одвијао саобраћај и трговина ка унутрашњости Балкана. [3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мокрањске Стене
  2. ^ [https://www.academia.edu/22179210/Mokranjske_stene_u_kasnoantickom_periodu ПЕРИЦА ШПЕХАР, Филозофски факултет, БеоградМИЛИЦА РАДИШИЋ, Археолошки институт, Београд МОКРАЊСКЕ СТЕНЕ У КАСНОАНТИЧКОМ ПЕРИОДУ]
  3. ^ Bikić, Ivanišević 2012 – V. Bikić, V. Iva-nišević, Imported Pottery in Central Illyricum – A Case Study: Caričin Grad (Iustiniana Prima), Rei Cretariae Romanae Favtorvm 42, Bonn 2012, 41 – 49.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bikić, Ivanišević 2012 – V. Bikić, V. Iva-nišević, Imported Pottery in Central Illyricum – A Case Study: Caričin Grad (Iustiniana Prima), Rei Cretariae Romanae Favtorvm 42, Bonn 2012, 41 – 49.
  • Bjelajac 1990 – Lj. Bjelajac, La céramique et les lampes, in B. Bavant, V. Kondić, J. – M. Spieser (еds.)Caričin Grad II, Belgrade – Rome 1990, 161 − 190.
  • Bjelajac 1996 – Lj. Bjelajac, Amfore go-rnjomezijskog Podunavlja, Beograd 1996.
  • Бошковић 1983 – Ђ. Бошковић, Пло-видба Ђердапом у Трајаново доба, у В. Чубриловић (ур.) Пловидба Дунавом и његовим притокама кроз векове, Београд 1983, 87 – 95.
  • Булатовић, Капуран, Јањић 2013 – А. Булатовић, А. Капуран, Г. Јањић, Неготин. Стратиграфија праисторијских локалитета Неготинске крајине, Београд 2013.
  • Bulić 2013 – D. Bulić, The Fortications of the Late Antiquity and the Early Byzantine period on the later territory of the South-Slavic principalities, and their re-occupation, in S. Rudić (ed.) The World of the Slavs - Studies on the Eastern, Western and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence(7th to 11th Centuries A.D.), Belgrade 2013, 137 – 233.
  • Vetters 1950 – H. Vetters, Dacia Ripensis, Schriften der Balkankommission XI/1, 1950, 3 – 60.
  • De aediciis – Procopii Caesarensis, De aediciis, I. Dindorf (ed.), Lipsiae 1913.
  • Prisci Fragmenta – Prisci Fragmenta, in L. Dindorf (ed.) Historici graeci minori I , Lipsiae 1870, 275 – 352.
  • Динчев 2006 – В. Динчев, Ранновиза-нтийските крепости в България и съседните земи (в диоцезите Тhracia и Dacia), Разкопки и проучвания XXXV, 2006, 5 – 140.
  • Dušanić 1977 – S. Dušanić, Aspects of Roman Mining in Noricum, Pannonia, Dalmatia and Moesia Superior, in H. Temporini, W. Hasse (eds.) Aufstieg und Niedergang der Römischen Welt II/6, Berlin – New York 1977, 52 – 94.
  • Душанић 1980– С. Душанић, Органи-зација римског рударства у Норику, Па-нонији, Далмацији и Горњој Мезији,Историјски гласник 1 – 2, 1980, 7 – 55

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]