Мокша

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мокша (санскрит मोक्ष mokṣa) или мукти (санскрит: मुक्ति mukti), дословно ослобођење, разрешење, је појам који у индијским религијама значи ослобођење из вечног тока „рађања, умирања и препорађања" (самсара) и свеколике патње и ограничености постојања у свету. То је крајњи циљ мудрости у индијској филозофији.

У свим гранама индијске филозофије увек је постојао и практични циљ, према којем се и мерила успешност те филозофије.[1] Тај је циљ ослобођење од вечног круга збивања, и у разним се филозофским системима различито тумачи и постиже.[1] У веданти, мокша (мукти) претпоставља апсолутизацију атмана. То је коначно јединство с апсолутом, увиђање јединства атман-брахман, укидање дихотомије субјективног и објективног. Насупрот томе, у будизму ослобођење представља крајњу негацију сопства (анатман). Ослобођење је у нирвани, угаснућу, за које су потребни морални, психички, кармички, медитативни предуслови.[1]

Ослобођење је условљено стањем свијести и разумијевањем највише истине о збиљи.[1]

Етимологија[уреди]

Мокша долази од санскритског корена muc у значењу пустити, ослободити.[1]

Мокша у хиндуизму[уреди]

Мокша је појам супротан карми, моралној детерминираности делатношћу. У хиндуистичкој филозофији мокша представља трансценденцију феноменског постојања: свести, времена, простора и каузалности (карма) у било ком смислу.

Мокша означава разлагање материјалног сопства како би се разоткрила основа постојања – дух (ђиватман - душа или сопство). Ослобођење се досеже аскетском дисциплином смиривања страсти. Мокша има двоструку сврху: метафизичку реализацију (садхана) и етичку сврху ублажења и престанка патње[2].

Мокша у будизму[уреди]

За више информација погледајте чланак Нирвана.

Мокша се у будизму назива нирвана (ниббана) одн. утрнуће, угашеност. Разлика у тумачењу ослобођења у хиндуизму и будизму јавља се због различитог тумачења сопства (себе, душе). У будизму се сопство не означава у смислу самоостварења (atma-jnana, атма-џнана – знање о себи) већ се под сопством искључиво сматра агрегат (его), и то у складу са Будином доктрином аната (не-ја). У будистичкој нирвани нема више никаквих опажаја па тако ни било каквог сопства.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rada Iveković, Rana budistička misao (str. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1977.
  2. Mokša, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Види још[уреди]