Мокша

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мокша (санскрит मोक्ष mokṣa – ослобођење) или мукти (санскрит: मुक्ति mukti - разрешење) је појам који у индијским религијама значи ослобођење из вечног тока „рађања, умирања и препорађања" (самсара) и свеколике патње и ограничености постојања у свету. То је крајњи циљ мудрости у индијској филозофији.

Стање ослобођења има различита обележја у различитим филозофским системима. У веданти мокша (мукти) претпоставља апсолутизацију атмана, док у будизму његову крајњу негацију.

Мокша у хиндуизму[уреди]

Мокша је појам супротан карми, моралној детерминираности делатношћу. У хиндуистичкој филозофији мокша представља трансценденцију феноменског постојања: свести, времена, простора и каузалности (карма) у било ком смислу.

Мокша означава разлагање материјалног сопства како би се разоткрила основа постојања – дух (ђиватман - душа или сопство). Ослобођење се досеже аскетском дисциплином смиривања страсти. Мокша има двоструку сврху: метафизичку реализацију (садхана) и етичку сврху ублажења и престанка патње[1].

Мокша у будизму[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Нирвана

Мокша се у будизму назива нирвана (ниббана) одн. утрнуће, угашеност. Разлика у тумачењу ослобођења у хиндуизму и будизму јавља се због различитог тумачења сопства (себе, душе). У будизму се сопство не означава у смислу самоостварења (atma-jnana, атма-џнана – знање о себи) већ се под сопством искључиво сматра агрегат (его), и то у складу са Будином доктрином аната (не-ја). У будистичкој нирвани нема више никаквих опажаја па тако ни било каквог сопства.

Извори[уреди]

  1. ^ Mokša, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Види још[уреди]