Сатори

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сатори је јапански будистички термин за пробуђење, изведен из санскритског самбодхи (самобуђење).

У зену је сатори стање Будиног ума, чиста свест, без менталног опажања, проницање у сопствену природу будаства, суштинска мудрост (прађна)[1].

Сатори представља искуство које је потпуно немогуће описати или саопштити. То је остварење човека у његовој психичкој свеукупности. Ако се ово искуство може окарактерисати, било на менталној или емотивној равни, то онда није сатори[2].

Махајанистичка Ланкаватара-сутра описује то као „стање у којем свест оплемењена мудрошћу захвата сопствену унутрашњу природу“. У зену се сатори често постиже медитативном концентрацијом на коан.[3]

Референце[уреди]

  1. Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  2. H. Dumoulin, Zen Buddhism (1963), pp. 273 ff.
  3. Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Види још[уреди]