Музеј праисторије Тера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Координате: 36°25′07″ СГШ; 25°26′13″ ИГД / 36.4185° СГШ; 25.4370° ИГД / 36.4185; 25.4370

Музеј праисторије Тера, улаз

Музеј праисторије Тера (грчки: Μουσείο Προϊστορικής Θήρας) налази се у Фири, на острву Санторини, Грчка. Изграђен је на темељима старе цркве, уништене у земљотресу 1956. године.

Музеј поседује велики број древних артефаката откривених током разних ископавања на Санторинију, као попут Акротирија (југозападни део острва, који се налази на полуострву), као и на оближњем локалитету Потамос.

Најранија ископавања на Санторинију је спровео француски геолог Ф. Фук 1867. године, након што су неки локални људи пронашли старе артефакте у каменолому. Касније, између 1895 - 1900, током ископавања немачког археолога Барона Фридриха фон Хилера Гертрингена откривене су рушевине древне Тере.[1] Он се фокусирао на насеља из 9. века пне, за која је веровао да су спартанска колонија.

Такође, мало касније, Р. Зан је вршио ископавања на локалитету Потамос, под покровитељством немачког Археолошког института у Атини.

Главна ископавања на Акротирију су вођена под руководством Археолошког друштва у Атини.

Поставка[уреди]

Бронзана посуда за тамјан са Акротирија, 1700. пне. Музеј праисторије Тера

Музеј обухвата историју острва почев од касног неолита до касног кикладског периода. Историја Акротирија сеже све до 3300. године пре Христа, а град је посебно био развијен у каснијем кикладском периоду (17. веку пре нове ере); предмети из овог периода су обилно илустровани.

Збирке су конципиране хронолошки, а обухватају керамику, скулптуре, накит, зидне слике и ритуалне предмете. Монументална уметност зидног сликарства је детаљно представљена. Такође је објашњена сложена мрежа контакта острва са спољним светом.

Музеј садржи неолитску керамику откривену на острву, и рано-кикладске мермерне фигуре и керамику.

Керамички врч са ластама, Акротири, 1700. пне. Музеј праисторије Тера

Конкретно, збирка „Кастри објеката” илуструје прелазну фазу од краја другог кикладског до краја трећег кикладског периода. Релевантни предмети су и са острва Кристијана и Акротири.

Средње-кикладска керамика представљена је низом импресивних бокала са птицама, на којима се често појављује ласта. Ови објекти датирају 2000 - 1800. године пне, а пронађени су у Фтелосу, Мегалохорију и Акротирију.

Заступљени су и рани кикладски метални предмети са различитих локација.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Centro universitario europeo per i beni culturali di Ravello, Ancient Buildings and Earthquakes : the Local Seismic Culture Approach. Edipuglia srl, 2005 ISBN 8872284031

Спољашње везе[уреди]