М-96 Тајфун

С Википедије, слободне енциклопедије
М-96 Тајфун

SVLR 122mm M96 Tajfun.jpg

Основне карактеристике
Земља порекла  Хрватска
Намена вишецевни бацач ракета
Почетак производње средина 1990-тих
Уведен у употребу 1996
Први корисник Хрватска
Брзина на путу 80 km/h
Досег са ракетама Град до 40 km
Димензије и маса
Дужина 9,4 m
Опрема
Главно наоружање возило Татра 818 са 32 лансирне цеви калибра 122 mm , и бојевом главом тежине 18,5kg
Мотор Татра
Посада
Посада 3-4

М96 Тајфун је хрватски самоходни вишејевни бацач ракета. Развијен је средином 1990-их година, на основу југославенског система М77 Огањ. Основне разлике у односу на Огањ су промена калибра и уградња система на другу шасију.

Опис[уреди | уреди извор]

Систем Тајфун је изведен на шасији камиона Татра 818 8x8 с дугом кабином. У кабину је смештена четворочлана посада и систем за управљање ватром.

Систем је наоружан са 32 цеви калибра 122 мм и постављен је на задњу платформу, а на возилу се налази и резервно пуњење с још 32 пројектила. Систем Тајфун користи ракете развијене за руски вишецевни лансер БМ-21 Град и ракету РАК 122 М93 хрватске производње. Ови пројектили имају нешто слабије карактеристике у односу на ракете 128 мм за систем Огањ, али су јефтинији и лако доступни на међународном тржишту оружја.

Након пристизања на ватрени положај на задњој платформи возила се склапа заштитна церада, спуштају се 4 стопе које неутралишу сустем за ослањање возила и заузимају се елементи за гађање. Заузимање елемената се врши у аутоматском, полуаутоматском или ручном режиму. Гађа се рафалом ракета (32 ракете се испаљују за 16 секунди) или појединачним ракетама. Команда за испаљивање се може издати преко система за управљање ватром из кабине возила, ручно или са командног пулта удаљеног до 30 м од возила.

Након деловања лансирне цеви се допуњавају из пуњача смијештеног иза кабине возила. Време потребно за испаљивање пуног борбеног комплета (64 ракете) с истог ватреног положаја износи око 5 минута.

Корисници[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]