М7 Прист

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
М7 Прист

М7 самоходна хаубица
М7 самоходна хаубица

Основне карактеристике
Земља порекла  САД
Намена самоходна артиљерија
Почетак производње Април 1942.
Број примерака М7 - 3490, М7Б1 - 826
Брзина на путу 39 km/h
Брзина ван пута 24 km/h
Димензије и маса
Дужина 6.02 m
Ширина 2.87 m
Висина 2.95 m
Тежина 22.97 t
Опрема
Главно наоружање 105мм М1/М2 Ховицер 69 граната
Споредно наоружање М2 Браунинг
Оклоп 51 mm
Мотор Континентал Р-975 Ц1
Посада
Посада 5 (возач, командант, послужиоци топа)

М7 Прист (енгл. priest – свештеник) је америчка самоходна артиљерија произвођена током Другог светског рата. Први пут је употребљена у Другој бици код Ел Аламејна.

Развој[уреди]

М7 Прист се јавио као резултат потребе самоходне хаубице америчкој војсци током рата. Одлучено је да буде изграђен на шасији средњег тенка М3 Ли. Уклоњена је горња плоча, те је ново возило било отворено. М2 хаубица 105мм је био један од ретких топова који је поседовао експлозивне гранате. Поред њега је постављен митраљез калибра 50 за против-пешадијску одбрану. М7 су користили маринци и као оклопни транспортер.

Варијанте[уреди]

  • М7: Основна верзија.
  • М7Б1: М7 постављен на модификовану шасију М4А3 Шермана. Ових модела је произведено 826.
  • М7Б2: Модел сличан М7Б1, уз пар модификација.
  • М7 Кенгур: Оклопни транспортер.

Спољашње везе[уреди]