Нацрт:Војни судови (Русија)

С Википедије, слободне енциклопедије

Војни судови Руске Федерације (до 21.априла 1992. године војни трибунал[1][2]) федерални судови опште юрисдикције, који су у судском систему Руске Федерације, који обављају судску власт у Оружаним снагама Руске Федерације, другим војсци, војним формацијама и органима у којима је Федералним законом предвиђена војна служба[3].

Историја војних бродова Русије[уреди | уреди извор]

Године 1716, у оквиру оснивања регуларне војске и флоте у Русији, Пјетар I је својим указом основао "правилни самостални војни суд". Нешто касније је одобрен војни Артикул (први домаћи војно-кривични кодекс)[4].

Током војних реформи императора Александра II у другој половини XIX века спроведена је и велика војно-судска реформа. 15.маја 1867. године примљен је војно-судски устав и формирана је нова војно-судска структура: полкови судови, војно-окружни судови и главни војни суд. У состав Окружног и главног војног суда били су стални војни судија, који су били изабрани од стране војног министра и именовани наредбом цара. Чинови за војно — судско веће су достављени из броја дипломских официра специјално основане за њихову припрему Александровске војно-правне академије. Они су по свом положају били једнаки официрима који су завршили Академију генералног штаба[5].

Након Октобарске револуције, претходни систем војних бродова је потпуно сломљен и поново је створен нови. У РСФСР-у и савезу ССР-а, војни судови су добили назив "војни трибунали". Они су основани 1918.године при свим фронтовима и у радним армијама, а 14. октобра исте године, наредбом Реввоенсовета Републике, формиран је револуционарни војни трибунал Републике. Прва одредба о војним трибуналима је потврђена 1919.године. У одсуству кривичног законодавства (први совјетски кодекси су примљени тек 1922.године) војни трибунали периода грађанског рата (осим њих постојали су револуционарни трибунали за разматрање случајева о злочинима грађана) били су већи део карачких органа. Године 1921.формирана је војна колегија револуционог војног трибунала Републике, која је у јануару 1923. године укључена у состав Врховног Суда РСФСР — а, а у априлу 1924. године у состав Врховног Суда СССР-а[6].

У периоду велике Отечествене војне (1941-1945 гг.) до подсудности војних трибунала предат је велики круг дела и лица која су их извршила (на пример, они су разматрали случајеве о свим злочинима извршеним у подручјима објављеним на војном положају, било какве случајеве о злочинима радника железничког, речног и поморског транспорта, особа које су се састојале у народној ополчењу и у истребивачким формирањима, у деловима МПВО, у военизованој заштити НКВД-а и других). Такође је добио разматрање случајева о злочинима на окупираној територији, које су извршили и издајници Родине из броја совјетских грађана, и војници немачке војске и радници окупационе администрације. При свакој дивизији у радној војсци деловао је војно-полни суд (у мирно време нижа инстанција су били војни трибунали у корпусима). Разматрање случајева је Ведено у скраћеним сроковима, као инструмент надзора над одлукама судова уведено је потврђивање пресуда војним саветима армија и фронта, појединачно командантима корпуса и дивизија (са правом смањења тежине пресуде или њеног укидања). Након завршетка рата, подсудност мирног времена је обновљена.[7]

Статус[уреди | уреди извор]

Посебан правни статус војних судова се примећује и тим што у њихову подсудност спадају сви кривични случајеви о злочинима које су починили запослени ФСБ Русије, СВР Русије, ФСО Русије, ГУСП-а и других органа у којима је Федералним законом предвиђена војна служба, као и грађански случајеви по жалбама војника на поступке ових органа.

За разлику од територијалних судова опште јурисдикције (районских, судова субјеката Руске Федерације), судије војних судова имају већу неприкосновеност. Дакле, ако су у територијалним судовима питања препоруке за функцију и престанак овлашћења у надлежности квалификационих колегија судија субјеката Руске Федерације, осим председника судова субјеката Руске Федерације и његових заменика, чија су питања именовања и ослобађања од функција у надлежности вишег квалификационог већа судија Руске Федерације( ВККС), онда у војним судовима ВККС решава питања о препоруци за именовање и престанак овлашћења председавајућих, заменици председника и судија гарнизонских војних судова (гарнизонски суд је по јурисдикцији приравњен на районски суд), као и сви судија и председника окружних (флотских) војних судова (приравњени по јурисдикцији судовима субјекта Руске Федерације).

Реформисање система војних судова[уреди | уреди извор]

У Руској Федерацији 1992.године војни трибунали су преименовани у војне судове. Делатност војних судова тренутно је регулисана федералним уставним законом од 23.06.1999 године N 1-ФКЗ О војним судовима Руске Федерације (са касније унесеним променама и допунама).

До недавно су судије војних бродова биле само војници који су имали војни чин официра који су пролазили војну службу по контракту и који су одговарали свим општим захтевима који су се постављали федералним судијама. Међутим, у овом тренутку, у вези са усвајањем Федералног Уставног закона од 29.јуна 2009. године № 3-ФКЗ "О уношењу промена и допуна у федерални уставни закон "о војним судовима Руске Федерације", судије војних судова су цивили. Притом, иако се постојање војног звања резервног официра (и стога војног образовања) узима у обзир при именовању судија војних судова, ипак, постојање официрског звања и војног образовања тренутно није обавезно.

Систем војних бродова[уреди | уреди извор]

У систем војних бродова спадају:

  • Касациони војни суд
  • Апелациони војни суд
  • Окружни (флотски) војни судови
  • Гарнизонски војни судови

Подсудност[уреди | уреди извор]

Подсудност у СССР-у је утврђена указима Президиума Врховног Совета СССР-а:

  • Указ Президиума Врховног савета СССР-а од 13. децембра 1940. године "О промени подсудности војних трибунала"
  • Указ Президиума Врховног савета СССР-а од 11. септембра 1953. године "О промени подсудности војних трибунала"

Подсудност у Руској Федерацији утврђује се у члану 7 Федералног Уставног закона од 23. јуна 1999. године № 1-ФКЗ О војним судовима Руске Федерације (са променама и допунама). Према овом чланку, војни судови су оптужени за:

  • грађански и административни послови о заштити прекршених и (или) спорних права, слобода и законски заштићених интереса припадника Оружаних снага Руске Федерације, других трупа, војних формација и органа( у даљем тексту војници), грађана који пролазе војне таксе, од деловања (неактивности) органа војне управе, војних званичника и одлука које су донели;
  • случајеви злочина за које су оптужени војници, грађани који пролазе војне таксе, као и грађани који су отпуштени из војне службе, грађани који су прошли војне таксе, под условом да су злочине починили током периода војне службе, војних накнада;
  • дела о административним прекршајима које су починили војници, грађани који пролазе војне скупове.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Приговор по делу Н. В. Литвиненко.
  2. ^ Указ Президиума Верховного Совета СССР «О порядке применения к военнослужащим особой меры наказания — направления в дисциплинарный батальон», от 15 февраля 1957 года.
  3. ^ „Статья 1. Военные суды Российской Федерации \ КонсультантПлюс”. www.consultant.ru. Архивирано из оригинала 2023-01-22. г. Приступљено 2023-01-22. 
  4. ^ Епифанов П. П. (1947). „Воинский устав Петра Великого”. Петр Великий: Сб. статей. 1. М.-Л. Под ред. А. И. Андреева. 
  5. ^ Арапова Е. Д. Д. А. Милютин о задачах военно-судебной реформы в России. 1860—1978 гг. // Военно-исторический журнал. — 2007. — № 4. — С.44-45.
  6. ^ „Мелехин А. В. История возникновения и развития системы военных судов в России.”. Архивирано из оригинала 2021-11-14. г. Приступљено 2021-11-14. 
  7. ^ Кудряшов А. В. Организационные и функциональные изменения в советской военно-судебной системе в 1941—1943 гг. // Военно-исторический журнал. — 2009. — № 8. — С.11-13.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Војни_судови_(Русија)&oldid=26498832”