Недељко Жугић

С Википедије, слободне енциклопедије
Недељко Жугић
Visegrad, 21. maja 2012..jpg
Жугић у Вишеграду, маја 2012. године
Датум рођења(1952-01-20)20. јануар 1952.(69 год.)
Место рођењаОлово
  ФНР Југославија

Недељко Жугић (Олово, 20. јануар 1952) је српски филолог и романописац.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Пјесник, романсијер, издавач, новинар, оснивач и продуцент Прве интернет ТВ ЉУДИ ГОВОРЕ, рођен је 20. јануара 1952. године у Олову, гдје је завршио основну школу 1968, а средњу 1971, Вишу социјалну школу завршио је 1978. и Високу - социјални рад 1982. у Сарајеву.

Живио је од 1968. до 1995. године у Сарајеву, од 1995 до 2000 године у Сокоцу, а од 2000 године на Палама.[1]

Радио је у:

  • "Енергоинвесту " од 1974. до 1992. године , студирао и писао уз рад;
  • Општини Илиџа 1992. (април , мај, јуни), као уредник листа "Српско слово";
  • Сарајевско -романијском корпусу (јули, август, септембар), као уредник листа "Српски војник";
  • Министарству за борачка питања у Влади Републике Српске (1993. до јуна 1994), као стручни сарадник за хуманитарне послове;
  • Заводу за уџбенике (тада РИЗ "Просвјета") и наставна средства Републике Српске (од јуна 1993. до августа 1995), као уредник у издавачкој дјелатности;
  • Од септембра 1995. до до маја 2000. први је слободни умјетник Републике Српске, бавио се истраживањем социолошко-психолошких феномена и појава;
  • Од маја 2000. до јануара 2017. године ради као главни и одговорни уредник Информативно-стручног часописа "Шуме" у ЈПШ "Шуме Републике Српске";
  • У току 1993. године основао је Удружење за информативно-културну дјелатност "Свети Сава", а 1998. Књижевни фонд "Свети Сава" и часопис "Глас истока".
  • Од 2000. године до 2006. био је предсједник Удружења (али и оснивач) књижевника – Подружнице сарајвско-романијско-дринске регије.
  • У току 2014. године оснива Прве интернет ТВ БиХ ЉУДИ ГОВОРЕ, која има гледаност 26 година.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  1. "Самоубица објашњава свој случај" (роман);
  2. "Баштински дар" (поезија),;
  3. "Узлазно падање" (драма);
  4. "Молитва за мртве" (поезија);
  5. "Збогом Сарајево" (поезија);
  6. "Романијски сонети" (поезија),;
  7. "Она које има" (поезија);
  8. "Оде, а да није погинуо" (поетско-филозофска драма);
  9. "Пјевљиве приче" (поезија за дјецу);
  10. "Очевим језиком" (поезија);
  11. "Виђење унапријед – живот на брисаном простору" (документарна хронологија);
  12. "Изабране пјесме" (поезија;
  13. "Роман о Ивани" (роман);
  14. "Сјенке" (роман);
  15. "Пјесници у ђачком колу" (избор поезије пјесника сарајевско-романијско-дринске регије за дјецу);
  16. "Језиком душе" (роман);
  17. Сербица рамонда или медиј који пише (роман).

Објављивао је у "Ослобођењу", "Нашим данима", "Лицима", "Животу", "Мостовима", "Стварању", "Младости", "Енергоинвесту", "Животу", "Одјеку", "Књижевној речи", "Књижевним новинама", "Оку", "Јавности", Погледима...

О његовим књигама су писали:

  • Мајо Отан (Југо-харакири Недељка Жугића - о роману "Самоубица објашњава свој случај", "Наши дани", 1988);
  • Владимур Јагличић (Стихови сликани ужасом - о збирци пјесама "Молитва за мртве", "Погледи", 1994);
  • Владимир Јагличић (Перо забодено у вену - о збирци пјесама "Молитва за мртве", "Јавност", 1996);
  • Радослав Самарџија (Оловка пише чемером) - о збирци пјесама "Молитва за мртве", "Ослобођење", 1994);
  • Мр Предраг Радић (Зашто смо какви јесмо) – о пјеснику Недељку Жугићу, Глас српске, 1995;
  • Радослав Самарџија (Пјесме ратног ужаса - о збирци пјесама "Молитва за мртве", Ослобођење 1994);
  • Миланко Витомир Мали (Сонетна дароносница - о збирци пјесама "Романијски сонети", Ослобођење, 2000);
  • Миланко Витомир Мали (Сапатник из реке одлазника) – о збирци пјесама Збогом Сарајево, Ново ослобођење, 1997;
  • Недељко Зеленовић (Сонети бола и радовања - о збирци пјесама "Романијски сонети", Ослобођење, 2000);
  • Недељко Зеленовић (Жени на путу од ничега до нечега - о збирци пјесама"Она које има", Ослобођење, 2001);
  • Миленко Стојчић (Лирске епистоле Недељка Жугића - о збирци пјесама"Она које има", "Глас српске", 2002);
  • Радослав Самарџија (Рат нас је све побједио - о поетско-филозофској драми "Оде, а да није погинуо", "Глас српске", 2002);
  • Недељко Зеленовић (Ода човјеку и души - о збирци пјесама "Очевим језиком", "Глас српске", 2004);
  • Радослав Самарџија (Поетски набој романа - о роману "Сјенке", "Глас српске", 2004);
  • Тања Трифуновић (Пут чудновате стазе срца - о роману "Сјенке", "Независне новине" 2008);
  • Бојана Попадић (У бијелој сјенци облака - о роману "Роман о Ивани", "Глас српске", 2007);
  • Недељко Зеленовић (Спасиће нас љубав и праштање - о роману"Роман о Ивани", књига књижевних критика "Лажљивци који говоре истину" Недељка Зеленовића, 2011);
  • Недељко Зеленовић (Писци су лажљивци који говоре истину - о роману"Сјенке", књига књижевних критика "Лажљивци који говоре истину" Недељка Зеленовића, 2011);
  • Жељка Домазет (Сјенке рата и расула - о роману "Сјенке", "Глас српске", 2006);
  • Саша Шекара (Небеске сузе спаса - о збирци пјесама "Изабране пјесме", "Глас српске", 2007);
  • Недељко Бабић (Поетика у нагону извиђања - о збирци пјесама "Очевим језиком", "Ослобођење", 2001);
  • Зоран Костић (Очи душе - о збирци пјесама "Очевим језиком", "Глас српске", 2006);
  • Радослав Самарџија (Модерно литерарно дјело - о роману "Роман о Ивани", "Независне новине", 2007);
  • Михаило Орловић (Вежи ме тако да могу да летим - о роману "Роман о Ивани", "Глас српске", 2006);
  • Радослав Самарџија (Мозаичка поетско-документаристичко-филозофска структура романа - о роману "Сјенке", сајт www.svsavapale.blog.rs;
  • Радомир Јагодић (Љубав Бисере и наума је Нојева арка спаса - о роману "Језиком душе", "Глас истока", 2011);
  • Петар Ашкраба Загорски (У средишту књиге је љубав - о роману "Језиком душе", "Глас истока", 2011);
  • Душан Зуровац (У знаку трагања - о роману "Језиком душе", "Глас истока", 2011).
  • Аћим Тодоровић, Богдан Боровчанин, Јасмина Јанковић...

Заступљен је у:

  • "Енциклопедији пјесника Југославије 1990. године",
  • "Антологији савремене српске поезије пјесника рођених послије 1945. године " Владимира Јагличића и
  • "Насукани на лист лирике" (антологији савремене српске поезије Босне и Херцеговине) Анђелка Анушића и Живка Малешевића.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда "Слово горчина" (1981 и 1982),
  • Горданино пролеће (1980),
  • Плакета"Пјесник - свједок времена" за књигу "Она које има", 2002,
  • Плакета "Светосавље" Требиње, 2003,
  • Истина о Србима (Градишка),
  • Књижевне заједнице "Јован Дучић" за најбољу пјесму у 2002. години,
  • Повеља Видовданских пјесничких сусрета за рукописну збирку пјесама "Збогом Сарајево" 1996,
  • Повеља Књижевног фонда"Свети Сава" за најбољу књигу на тему љубави за роман "Роман о Ивани", 2009. године.

Пројекти:

  • "Први фестивал гуслара Босне и Херцеговине", (Илијаш 1991. године)
  • "Видовдански пјеснички сусрети" у Сокоцу (од 1993. године),
  • Удружења за информативно-културну дјелатност и Књижевног фонда"Свети Сава" (објавило је 65 књига разних жанрова и разних аутора),
  • Ратних издања књига и новина у Републици Српској ("Српски војник" - касније "Срспка војска", "Рат у пјесми" – прва штампана књига у рату 1993. године и првих штампаних издања у РИЗ "Просвјета" – сада Заводу за уџбенике и наставна средства),
  • "Књижевници заједно",
  • "Књижевници са природом",
  • "Пјесници у ђачком колу" (антологија пјесника за дјецу сарајевско-романијско-дринске регије),
  • Информативно -стручног часопис "Шуме",
  • "Глас истока", часопис за књижевно с т, умјетност, науку и д руштвени живот,
  • "Алтер -его " (центра за личну, брачну и породичну проблематику) и многих невладиних организација које су утицале да се "скину"санкције општинама у Републици Српској, спречавао сукобе, као што су побуне војске, као и друге побуне на релацијама које нису за јавност.
  • Прва интернет телевизија "ЉУДИ ГОВОРЕ" у Босни и Херцеговини.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Недељко Жугић”. Матична библиотека Источно Сарајево. Приступљено 22. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]