Нешвилски звук
Нешвилски звук (енгл. Nashville sound), је правац у кантри музици који карактерише удаљавање од традиционалног кантрија, и приближавање поп, блуз и соул звуку. Настао је током 1950-их и 1960-их и означио почетак комерцијалне фазе кантри музике.[1] Песме овог поджанра кантри музике карактеришу емотивне баладе, али лишене традиционалних тема о алкохолизму и превари.[1] Уместо тога, звук је далеко софистициранији, а и сам стил музичара је био другачији-уместо каубојских шешира и чизми са високом потпетицом, певачи су носили одела и кравате.
Представници овог жанра су Петси Клајн, Чет Аткинс, Овен Бредли и Џим Ривс. У вокалној изведби је приметно коришћење пратећих, нежних вокала[2] који су додавали на мекоћи звука и приближавању овог жанра другим музичким жанровима. Био је популаран до 1970-их, када се појављује Бајкерсфилдски звук, који је представљао Бак Овенс[3], а који је био својеврстан повратак тврђем звуку традиционалног кантрија и први од поджанрова кантри музике који је био под утицајем рокенрола.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „The Nashville Sound”. The University of Texas at Austin. 25. 02. 2015. Приступљено 09. 10. 2023.
- ^ „Musicology: The history of the Nashville Sound”. Mixdown Magazine. 05. 01. 2022. Приступљено 09. 10. 2023.
- ^ „Buck Owens | Biography, Songs, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 15. 09. 2023. Приступљено 09. 10. 2023.
