Никита Пафлагонац

С Википедије, слободне енциклопедије

Никита Пафлагонац је био истакнути византијски књижевник и хроничар каснога десетог вијека.

Биографија[уреди | уреди извор]

Никита Пафлагонац је био византијски књижевник и хроничар. Био је активан у току владавине византијског цара Василија II (976—1025). Његова најпознатија дјела су Живот Игнатија и Писмо гостујућим западним епископима. Познати византијски хроничар Јован Скилица се у одређеним бројем радова позивао на Никитин Живот Игнатијев.[1] Хагиографија у Византији пред крај првога миленијума попримила је карактеристике популарне литературе у тој мјери да је Никита Пафлагонац, заједно са другим византијским писцима и хроничарима, био у могућности каријерно се бавити писањем житија светаца. Познат је и по своме Писму гостујућим западним епископима које се бави тематиком предвиђања краја свијета.[2]

Дјела[уреди | уреди извор]

  • "Живот Игнатија"
  • "Писмо гостујућим западним епископима"

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Byzantium in the Year 1000, Paul Magdalino, Brill Leiden, Boston, 2003
  2. ^ Byzantium in the Year 1000, Paul Magdalino, Brill Leiden, Boston, 2003

Литература[уреди | уреди извор]

  • Byzantium in the Year 1000, Paul Magdalino, Brill Leiden, Boston, 2003