Нина Живанчевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нина Живанчевић
Nina zivancevic 1992.jpg
Нина Живанчевић у Њујорку 1992. године, фотографија Мјуриела Лардоа
Датум рођења(1957-01-30)30. јануар 1957.(62 год.)
Место рођењаБеоград
 СФР Југославија
Најважнија дела
Песме
Мостови који расту
Дух ренесансе
Продавци снова
Орфејев повратак
Минотаур и лавиринт
НаградеБранкова награда

Нина Живанчевић (1957) је српска песникиња, прозни писац, есејиста, критичар и књижевни преводилац.

Биографија[уреди]

Нина Живанчевић је објавила прву књигу поезије “Песме” у издању Нолита 1982. и за њу добила угледну Бранкову награду. Тих година сарађивала са Аленом Гинзбергом. До сада је објавила више поетских збирки на српском, француском и енглеском. Објавила је неколико прозних књига и књига теоретских есеја - монографију о рецепцији дела Милоша Црњанског (докторска теза) и студију о нашим уметницама у егзилу, Onze femmes artistes, nomads et slaves. Добитница многих књижевних награда, преводила, уређивала а и лично учествовала у бројним песничким антологијама светског значаја.[1] Као уредница и кореспондент сарађивала са часописима и новинама као што су Дело, Нин, Политика, Дневник, Преступ, Момент, Ел Паис, New York Arts Magazine, American Book Review, East Village Eye, Republique de letters.[2] Предавала је књижевност и теорију позоришне авангарде на бројним универзитетима као што су Наропа, Универзитет у Њујорку, Хериман, Сент Џонс универзитет у Сједињеним Државама, а у Европи предаје на Сорбони и на универзитету Париз 8. Живи и ради у Паризу.[3]

Објављена дела[уреди]

  • Песме, Београд, Нолит, 1982 (Бранкова награда)
  • Мостови који расту, Београд, Нолит, 1984.
  • Гледајући књиге независних издавача, Београд, Народна Књига, 1985.
  • More or Less urgent, Minnesota, New Rivers Press, 1988.
  • Дух ренесансе, Просвета, Београд 1989.
  • I Was a War Reporter in Egypt, New York, Leaves Press, 1992.
  • Recherche Philippe Sollers, Paris, Noel Blandin, 1992.
  • Inside and Out of Byzantium, New York, Semiotexte, 1994.
  • Византијске приче, Београд, Време Књиге, 1995.
  • Песнички диван, Зрењанин, Браничево, 1995.
  • Минотаур и лавиринт, Вршац, КОВ, 1996.
  • Продавци снова, роман, Народна Књига, Београд, 2000.
  • Као што већ рекох, роман, Просвета, Београд, 2002.
  • Death of New York City (Изабране песме, предговор Charles Simic), Cool Grove, New York, 2002.
  • Орфејев повратак (приповетке), Просвета, Београд, 2003.
  • J’ai été cette journaliste de guerre en Egypte (изабрана поезија), L’Harmatan, Paris, 2004.
  • Слово П, (поезија), Београдска Мануфактура Снова, Београд, 2004
  • Крајем века (поезија) Београдска Мануфактура Снова, Белграде, 2006.
  • Milosh Crnjanski, de la Serbie à l’exil et son retour (монографија), L’Harmattan, Paris, 2007.
  • Sous le Signe de Cyber Cybele, поезија, L’Harmattan, Paris, 2009.
  • Изненадни Блесак (разговори са савременицима), Гласник, Београд 2009.
  • Onze Femmes Artistes, Nomades et Slaves, Non Lieu, Paris, 2011.
  • Исцељење, Мали Немо, Панчево 2012.
  • Црњански и његов читалац, Мали Немо, Панчево 2012.
  • L'Amour n'est qu'un mot 2013.
  • Living on Air, 2013.
  • Letters to Myself, 2014.
  • Sonnets En Avion, 2015.

Преводи[уреди]

  • Kabir: Poems (скд1980)
  • Lao Tzu: Tao Te Ching (1981)
  • Walter Abish: How German Is It? (1987)
  • Charles Bukowski: Notes on Ordinary Madness (1985)
  • Kathy Acker: Great Expectations (1986)
  • Lynne Tillman: Haunted Houses (1990)
  • Chris Kraus: Alens and Anorexia (2000)
  • Julia Kristeva: Selected Interviews (2003)
  • Simone Weil: Gravity and Grace (2007)

Награде и признања[уреди]

  • Бранкова награда, 1982. године.

Референце[уреди]

  1. ^ „Биографија”. Званични сајт Нине Живанчевић. Приступљено 07. 12. 2018. 
  2. ^ „Биографија и песме”. Трећи трг. Приступљено 07. 12. 2018. 
  3. ^ „Интервју”. Стање Ствари. Приступљено 07. 12. 2018.