Нумидија

С Википедије, слободне енциклопедије
Нумиђанска стела (Музеј Бардо).
Стела са нумиђанским писмом (Музеј Бардо).

Нумидија је у античко доба берберско краљевство, а касније римска провинција на северој обали Африке између Мауританије и Картагине. Нумидија је обухватала делове данашњег Алжира и Туниса. Становници Нумидије била су берберска племена подељена у две племенске групе Масиле у источној Нумидији и Масесиле у западној Нумидији.

Нумидија у Другом пунском рату[уреди | уреди извор]

Током Другог пунског рата источна племена су сарађивала са Римљанима, а западна са Картагином. Међутим пред крај рата Масиниса вођа Масесила прелази на римску страну и помаже Римљанима у бици код Заме. Због заслуга у победи над Ханибалом Римљани дају целу Нумидију на управљање Масиниси. Нумидија тада обухвата територије од Мауританије до Картагине, а такође и југоисточно до Киренаике, тако да Нумидија окружује Картагину.

Под римском влашћу[уреди | уреди извор]

У Нумидији се развија трговина, оснивају се градови и оснива се редовна војска. На власт у Нумидији долази Југурта 118. п. н. е., који изазива Југуртин рат са Римљанима. Југурта је поражен и заробљен, а после Југуртине смрти у римском заробљеништву 106. п. н. е. Нумидија се распарчава. Један дио припада Мауританији, а други део остаје под локалним принчевима до рата између Цезара и Помпеја. Цезар од Нумидије ствара провинцију Африка Нова, а касније Август поново поставља Јубу II као краља. Затим Јуба II постаје краљ Мауританије, која обухвата део Нумидије.

Инвазија Вандала[уреди | уреди извор]

Нумидија као римска провинција доживљава културни успон. Инвазија Вандала 428. то зауставља, па почиње лагано пропадање, а пустиња поново осваја пољопривредно земљиште.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]