Опсада Цариграда (1411)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Опсада Цариграда (1411)
Map of Constantinople (1422) by Florentine cartographer Cristoforo Buondelmonte.jpg
Опсада Цариграда 1411. године
Време:[[]]-[[]]
Место:[[]]

Опсада Цариграда 1411. године догодила се током Грађанског рата у Османском царству (1402—1413) насталом након смрти турског султана Бајазита у бици код Ангоре. Иако је за султана проглашен Мехмед I Челеби, његова браћа Иса, Муса и Сулејман нису прихватала његову власт. Резултат тога је грађански рат.

Опсада[уреди]

Пре битке на Анкари, Византија је била само пион Османског царства. Међутим, када је због грађанског рата стање у Турској ослабило, она је постала значајан играч у борби за османски престо. Византијски цар Манојло II Палеолог и његов регент Јован VII Палеолог подржавали су Сулејмана у његовој борби за престо. За узврат им је Сулејман обећао неке територије дуж обала Мраморног мора. Сулејман је себе прогласио за султана у Једрену, престоници Румелије.

Међутим, Муса је поразио Сулејмана у бици код Космидиона 1410. године. Сулејман је заробљен и убијен од стране мештана 1411. године. Муса постаје нови султан и одлучује да се освети свим Сулејмановим савезницима укључујући и Византију. Опсада Цариграда подигнута је исте године.

Након Мусиних пораза од стране Мехмеда 1411. и 1412. године опсада је подигнута. Године 1413. Мехмед добија подршку српског деспота Стефана Лазаревића и односи победу над Мусом у бици код села Чаморлу којом је освојио султански престо.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Византија, опадање и пропаст - Џ. Џ. Норич