Бајазит I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бајазит I
Yıldırım I. Bayezit.JPG
Султан Бајазит Mуњевити
Датум рођења 1360
Место рођења Једрене
Застава Османског царства Османско царство
Датум смрти 8. март 1403.(1403-03-08)(42–43 год.)
Место смрти Акшехир
Застава Османског царства Османско царство
Династија Osmanli-nisani.svg Османска династија
Отац Мурат I
Мајка Гулчичек Хатун
Супружник Оливера, Девлет Хатун
Потомство Иса Челебија
Сулејман Челебија
Муса Челебија
Мехмед I
Мустафа
4. Султан Османског царства
Период 13891402
Претходник Мурат I
Наследник Интерегнум (Мехмед I)
Tughra of Bayezid I.JPG

Бајазит I (тур. بايزيد اول, Beyazıt Yıldırım, 13608. март 1403), звани још и Јилдирим - Муњевити, био је османски султан од 1389. до 1402. године.[1][2] Због свог става, он добија надимак Муњевити, по коме је и највише запамћен.

Детињство и младост[уреди]

Бајазит је био најмлађи син Мурата I и његове супруге Гулчичек Хатун. Још као дечак, био је проблематичан, увек спреман за тучу и нервирање, Бајазит је одрастао са веома великом војном искусношћу, а сматра се да није био у најбољим односима са браћом која су била старија од њега. Када је напунио 21 годину, отац га је именовао за намесника Амасије, и самим тим постао је један од наследника престола. Бајазит се око 1384 године оженио са Девлет Хатун, која је била мајка Бајазитовог престолонаследника Мехмеда I.

Освајања[уреди]

Долазак на власт и Косовски бој[уреди]

Султан Мурат беше 1388 године испланирао поновни напад на Србију, он беше послао писмо српском кнезу Лазару да му се покори и преда му државу, иначе ће му доћи главе турска војска. Не желећи да се покори турскоме султану, Лазар прихвата да оде у бој, и по цену сопственога живота. Дана 15. јуна (28 по новом календару) 1389 године, састашоше се Српска војска против страшне турске, због старости, у књижевности помиње са да султан није учествовао у бици, већ је посматрао, а команду преузеше два му сина Јакуб Челебија и Бајазит. У почетку, побјеђивала је била Српска војска, и ако је, према неким изворима била знатно мања од турске, међутим, када су Јањичари, којих је било око 2000-3000, иступили у борбу, Српска војска почела је да губи. Српски великодостојник, Милош Обилић, опутио се према султану у намери да га убије на превару. Ово беше успешно, и турски султан би убијен. Због овога, Бајазит је наредио да се војвода Обилић погуби. Милошу је одрубљена глава, и како се каже, би постављена на копљу да виси дан и ноћ. Након очевље смрти, Бајазит га наслеђује, али због страха да га брат не збаци с трона, прва наредба би да му се погуби брат Јакуб Челебија, овим Султан Бајазит је увео братоубиство у Османској династији, и би први Османски султан који погуби свога брата.

Убрзо, Јањичари су заробили српскога кнеза, и Бајазит нареди да му глава падне у прашину, те га погуби, као и већину српске војске. Након битке, сурпуга кнеза Лазара, кнегиња Милица Хребељановић пристала је, у име свог малолетног сина Стефана, да одржи вазалне односе према султану и Османској империји. Бајазит се, као договор мира, оженио кћерком Лазара и Милице, Оливером, а она је укупно у султанов харем провела дванаест година како би спасила своју државу и народ.

Освајања у Анадолији[уреди]

Султан Бајазит je, разликовавши се од оца који је освајања наменио у европи, кренуо ка Анадолији. Докле год су Османске снаге биле у Европи, мали Анадолијски бејлук је покушао да поврати територије које су преузете од њих од стране Османлија. Али у зимском периоду између 1389 и 1390 године, Бајазитова војска је на челу са њим похарала Бејлук упавши у саму Анадолију. А после тога, освојили, су и Западни део, потурчивши сав хришћански народ. Ово је био први пут да су Османлије дошле до Егејског и Медитеранског мора, Бајазит се осигурао, тако што је почео градити подморске флоте на истим местима, касније је та флота опустошила острво Хиос.

Око 1390 године, Бајазит је заузео Коњу, који је био престоница тј. главни град великог бејлука Карамана. Годину дана после тога, карамански хит Ала ал-Дин ибн Халил настаља рат против Бајазита, али је био поражен, заробљен и погубљен. Након освајања Карамана, Кајсера и Сиваса, многе државе послали су своје слуге да осигурају мир са Османлијама, увидевши Бајазитову моћ.

Један Бег из Анадолије покушао је нашушкати људе против Бајазита, говорећи како се спрема да их све погуби, јер мисли да ће му они преотети царство, као последица тога, народ се побунио, али великим новцем, побуна је угашена, захваљујући Осман-паши, који је био изузетно цењен војник, и велики Османски државник, због овога, Бајазит је наградио Пашу, истовремено погубивши Бега који је нашушкао народ против њега.

Освајање Бугарске[уреди]

У 1393, када је учврстио своју власт у Анадолији, Бајазит је наставио тамо где је његов отац стао, кренуо је ка освајањем Балканског полуострва. До тог времена, Османлије су погоршале однос са Мађарском, чији је краљ Жигмунд Луксембуршки постао њихов главни непријатељ. Око 1394, Бајазит је редовно покретао нападне на Јужну Мађарску, и због тога, у Централној Европи, Османско царство почело је да буде огромна претња. Влашка је настојала да се ослободи од Мађарских власти, па је тако потписан мир између њих и Османског царства. Краљ Жигмунд је захтевао од Бајазита да се не меша у послове у Бугарској, која је била под покровитељством Мађарске, али Бајазит је одбио желећи Бугарску за себе.

Жигмунд је настајао да ојача свој утицај у малим државама чије су границе биле Османско-Угарске, стварајући препреку турских освaјача, па и самог Бајазита. Краљ је напао Бугарску, узевши им Никопољ на Дунаву, али је убрзо напустио град када је Мађарска војска деловала против Турске. Бајазитова војска се у јесен 1393 настанила у главном граду Бугарске, тачније настанили су се у граду Трнову, којег су освојили. Бугарски цар Јован Шишман постао је вазал Турака, али, касније их је издао све док није био заробљен и убијен у 1395 години. Бугарска је, смрћу, њиговог цара изгубила невиност, те постала покрајина Османског царства.

Опсада Цариграда[уреди]

Бајазитов, највећи циљ, био је да освоји Константинопољ односно Цариград, који је све време био у руке Византинаца, држао је град под опседом пуних седам година од 1394 до 1401 године, али никада није имао шансе да га освоји. Касније, је међутим, његов потомак Мехмед II Освајач успео да освоји град, и створи државу какву је Бајазит сањао. Бајазитова сама опсада Цариграда била је једна од пресудних за будућност Османског царства.

Смрт и Битка код Ангоре[уреди]

Главни чланак: Битка код Ангоре
Бајазит I у заточеништву

Упадом монголске војске под вођством страшног Кана Тимура - Тамерлана, Бајазит се морао суочити са Монголима код Ангоре. У бици 1402. године био је побеђен и заробљен. У току или непосредно после битке, заробљена је и његова супруга принцеза Оливера. Тамерлан ју је касниије ослободио без откупа захваљујући договору са њеним братом деспотом Стефаном, кога је изузетно поштовао као великог и храброг ратника. После годину дана, Бајазит је извршио самоубиство, а након његове смрти у заробљеништву, Тимур је дозволио да се посмртни остаци Бајазита пребаце у Бурсу.

Грађански рат[уреди]

Султан-Бајазитово царство се распало због нејединства његова четири сина Исе, Мехмеда, Мусе и Сулејмана, али и кроз политику самог Тимура. Следило је 11 година безвлашћа и грађански рат. Из грађанског рата је као победник изашао Бајазитов син Мехмед, који га је наследио на престолу.

Породица[уреди]

Сурпуге

Мушка деца

Женска деца

  • Султанија Ирхонду
  • Султанија Мелике
  • Султанија Фатма
  • Султанија Оруз
  • Султанија Хунди
  • Султанија Фатима

Популарна култура[уреди]

Његов лик се појављује у следећим филмовима:

Референце[уреди]

  1. Lowry (2003). стр. 153.
  2. Runciman (1990). стр. 36.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Мурат I
турски султан
13891402
Наследник:
Интерегнум
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}