Општина Ранилуг
Општина Ранилуг | |
|---|---|
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Гњилански округ (УНМИК) |
| Седиште | Ранилуг |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Остали подаци | |
| Председник општине | Тања Антић (Српска листа) |
| Регистарска ознака | GL (SRB) | 06 (RKS) |
Општина Ранилуг је јединица локалне самоуправе у статусу општине, која је првобитно постојала у периоду од 1947. до 1959. године као Општина Ранилуг у саставу АКМО (тадашња НР Србија), а потом је укинута и укључена у састав проширене Општине Косовска Каменица, док почевши од 2008. године постоји и новостворена Општина Ранилуг у систему Привремених институција самоуправе (ПИС), односно самопроглашене Републике Косово.[а]
Првобитна Општина Ранилуг
[уреди | уреди извор]Доношењем Закона о административно-територијалној подели Народне Републике Србије из 1947. године, у саставу тадашњег Каменичког среза формирано је општинско подручје месног народног одбора са седиштем у Ранилугу и административном надлежношћу над шест насеља (Глоговце, Добрчане, Панчело, Петровце, Ранилуг, Томанце).[1] нешто шири просторни опсег Општина Ранилуг је добила по закону из 1952. године, обухвативши осам насеља (Глоговце, Горње Кормињане, Добрчане, Доње Кормињане, Панчело, Петровце, Ранилуг, Томанце).[2]
Новим законом из 1955. године, Општина Ранилуг је знатније проширена, тако да је обухватала дванаест насеља (Велико Ропотово, Глоговце, Горње Кормињане, Добрчане, Доње Кормињане, Доморовце, Дреновце, Мало Ропотово, Панчело, Петровце, Ранилуг, Томанце).[3] У том опсегу Општина Ранилуг је постојала све до 1959. године, када је доношењем новог закона укинута, а њено подручје је укључено у састав проширене Општине Косовска Каменица.[4]
Новостворена Општина Ранилуг
[уреди | уреди извор]Формирана је по Закону о административним границама општина Скупштине Републике Косова, од 20. фебруара 2008. године. Обухвата насељена места и катастарске општине: Ранилуг, Божевце, Велико Ропотово, Глоговце, Горње Кормињане, Доморовце, Доње Кормињане, Дреновце, Мало Ропотово, Одевце, Панчело, Рајановце и Томанце. Избори за локални парламент су одржани 15. новембра 2009. године. Ова је општина формирана по плану Мартија Ахтисарија за децентрализацију на Косову и Метохији и требало је да створи општину са српском етничком већином на подручју општине Косовска Каменица. Влада Републике Србије не признаје ову општину по важећем Закону о територијалној организацији Републике Србије од 27. децембра 2007. године. Површина општине је 77,62 km².
Према званичним резултатима пописа из 2024. године, општина Ранилуг има 2.481 становника (2.349 Срба и 129 Албанаца).[5]
| Површина насеља и број становника насеља општине Ранилуг. | |||||||
| насеље | површина у ha | 1948. | 1953 | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. |
| Божевце | 828 | 638 | 691 | 774 | 793 | 643 | 436 |
| Велико Ропотово | 753 | 560 | 620 | 722 | 796 | 770 | 829 |
| Глоговце | 531 | 319 | 357 | 380 | 420 | 406 | 521 |
| Горње Кормињане | 667 | 509 | 529 | 568 | 572 | 545 | 545 |
| Доморовце | 1020 | 703 | 736 | 766 | 743 | 591 | 577 |
| Доње Кормињане | 828 | 684 | 745 | 784 | 741 | 659 | 641 |
| Дреновце | 420 | 397 | 414 | 443 | 409 | 393 | 361 |
| Мало Ропотово | 345 | 214 | 221 | 254 | 254 | 218 | 233 |
| Одевце | 362 | 237 | 215 | 265 | 258 | 189 | 122 |
| Панчело | 257 | 237 | 249 | 302 | 375 | 410 | 380 |
| Рајановце | 431 | 366 | 383 | 455 | 469 | 428 | 325 |
| Ранилуг | 1050 | 975 | 1062 | 1145 | 973 | 977 | 894 |
| Томанце | 270 | 205 | 229 | 264 | 285 | 217 | 193 |
| укупно Општина Ранилуг | 7762 | 6044 | 6451 | 7122 | 7088 | 6446 | 6057 |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 17/1947)
- ^ Закон о подели територије Народне Републике Србије на општине, градове и срезове (Службени гласник НР Србије, бр. 15/1952)
- ^ Закон о подручјима срезова и општина у Народној Републици Србији (Службени гласник НР Србије, бр. 56/1955)
- ^ Закон о подручјима општина и срезова у Народној Републици Србији (Службени гласник НР Србије, бр. 51/1959)
- ^ „Prvi konačni rezultati popisa: Kosovo ima 1.602.515 stanovnika - 91,6 odsto Albanaca i 2,3 odsto Srba”. glasamerike.net. Приступљено 23. 12. 2024.
