Божевце

Координате: 42° 32′ 41″ СГШ; 21° 31′ 49″ ИГД / 42.5447° СГШ; 21.5303° ИГД / 42.5447; 21.5303
С Википедије, слободне енциклопедије
Божевце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаКосовска Каменица
Географске карактеристике
Координате42° 32′ 41″ СГШ; 21° 31′ 49″ ИГД / 42.5447° СГШ; 21.5303° ИГД / 42.5447; 21.5303
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина708 м
Божевце на мапи Србије
Божевце
Божевце
Божевце на мапи Србије

Божевце (алб. Bozhec, Bozheci, Bozhevci, Bozhevcë) је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Божевце површине 828 ha.

У турском катастарском попису — дефтеру из 1455. године помиње се под именом Божејовци.[1]

Дели се у 5 махала:Ридарци, Штрци(Горњи и Доњи), Стара Мала(Старо Село), Листојковци(Алистојковци), и Рединци.

У селу се највише слави Свети Никола.

Околна села су Бусовата, Рајановце, Прилепница, Беривојце, Робовац и Мозгово.

Село је око изворишта Глобаричког потока.

У селу се налази Црква Покрова Пресвете Богородице. Црква је изграђена у средњем веку и у њу је као дечак долазио кнез Лазар Хребељановић.Обновљена је 1865. године и налази се у Старој Мали.

У селу је и Манастир Свети Спиридон.

На заравни брда Оџин Камен налазе се остаци средњевековне тврђаве Прилепац. Ова тврђава је бранила Ново Брдо и у њој је рођен српски кнез Лазар Хребељановић. На Видовдан се код тврђаве износи плоча у спомен кнеза Лазара.

На месту Глобарица су се у 17. веку налазиле Ћелије Глобаричке.По предању је ту постојало велико село које се звало Глобаричиште. У њему је живео неки богаташ. Једном га је посетио неки паша, па видевши му сво оно богатство убије и њега и целу његову породицу.Остала је само баба која је подигла Манастир Светог Јована. Он се налази у махали Свети Јован. Опустео је у 19. веку, а обновљен је шездесетих година 20. века, али је остао без опслужења. Овај део села сада припада селу Беривојце, а некада се налазио на хатару овог села, Божевце.

На хатару села Божевце и Рајановце налазило се једно старо село-Радановце.Од њега је настало данашње Рајановце.

У Старој Мали је Основна школа ,,Трајко Перић" , она сада не ради. Деца сада иду у школу у суседном селу Рајановце.

Породице[уреди | уреди извор]

Презимена која се јављају у селу су Максимовић, Станковић, Димић, Арсић, Савић, Николић, Миленковић...

  • Младеновци (5 к., Св. Ђурђиц), староседеоци.
  • Пешини (8 к., Св. Ђурђиц), староседеоци.
  • Куклинци (4 к., Св. Ђурђиц), староседеоци.
  • Кузљовци (4 к., Св. Ђурђиц), староседеоци. Ови имају исељене истоимене сроднике у околна села.
  • Алистојковци (18 к., Св. Никола); досељени око 1790. године из Нишиног Кола (село Маревце -Кос. Каменица).
  • Штрци (11 к., Св. Никола); досељени на мираз око 1810. године.
  • Нићиковци (2 к., Св. Никола); досељени око 1810. године из Дубнице (Врање).
  • Китановци (6 к., Св. Никола); досељени око 1810. године са Косова (данашњег Косовског управног округа).
  • Луларци (1 к., Св. Врачи); пресељени око 1875. године из истоименог рода у Одевцу, старина у Рајановцу.

Демографија[уреди | уреди извор]

Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:

Национални састав[уреди | уреди извор]

Попис 1981.[уреди | уреди извор]

Попис 1981.‍
Срби
  
619 96,26%
Албанци
  
23 3,57%
Црногорци
  
1 0,15%
укупно: 643

Попис 1971.[уреди | уреди извор]

Попис 1971.‍
Срби
  
752 94,82%
Албанци
  
36 4,53%
остали
  
5 0,63%
укупно: 793

Попис 1961.[уреди | уреди извор]

Попис 1961.‍
Срби
  
741 95,73%
Албанци
  
27 3,48%
Црногорци
  
4 0,51%
Југословени
  
2 0,25%
укупно: 774

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Oblast Brankovića — Opširni katastarski popis iz 1455. godine, strana 199 (Orijentalni institut Sarajevo, Sarajevo 1972)[1]
  • [2] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године