Пређи на садржај

Орфизам (религија)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другa значења, погледајте страницу Орфизам.
Орфички мозаици су пронађени у многим касним римским вилама

Орфизам или Орфицизам (старогрчки: Ὀρφικά) је назив за религијско-филозофски правац веровања и обичаја у античком грчком и хеленистичком свету,[1][2][3][4] као и код Трачана,[5] који се повезују с књижевношћу која се приписује митском песнику Орфеју, који сишао у Хад и вратио се(κατάβασις). Орфизам је описан као реформа ранијег дионизијског веровања, које укључује реинтерпретацију, односно поновно читање мита о Дионису и мењање поретка Хесиодове Теогоније, делом утемељено у пресократовској философији.[6]

Орфичари су такође поштовали Персефону (која је проводила једно годишње доба у Хаду, а затим се враћала) и Диониса (који је такође био у Хаду и вратио се). Сматра се да је Орфеј установио Дионизијске мистерије.[7] Поезија која садржи чисто орфичка веровања датира из шестог века п.н.е.[8] или бар из касног петог.[9]

Класични извори, као што је Платон, спомињали су „орфичке иницијаcije“ (Ὀρφεοτελεσταί) и повезане обичаје, мада није сигурно колико је орфичка литература уопште повезана с тим обичајима.[10]

Орфизам се појавио на подручју Грчке у 7. веку п. н. е. вероватно из Тракије и Македоније, а шири се током 6. и 5. века п. н. е., нарочито на Криту и Сицилији.

Орфеј

[уреди | уреди извор]

Орфеј je митска фигура, песник упечатљивог гласа, чије се име повезује са мноштвом апокрифних списа као и са неким од најнеухватљивијих обредних стручњака, тзв. Орфичарима. Орфисти су се ослањали на тајанствене списе и специфичне начине исхране, који су обоје били страни доминантној грчкој религији.[11]За Орфеја, митског песника, веровало се да својом песмом припитомљава животиње и мења космички поредак. Постоје два предања како је Орфеј убијен, по првом предању су га убиле жене, јер је својом песмом отуђио њихове мужеве, док је по другом предању такође страдао од жена, али је разлог био немогућност да присуствују његовим мистеријама.[12]

Орфичко предање

[уреди | уреди извор]

Oрфичко предање, односно орфичке мистерије као да се одваја од својих традиционалних елеузинско-дионизијских наратива, кроз чин записивања. У екдотичком духу, поставља нови поредак пантеона, али, пре свега епифанско-ентеогена искуства записује. Екдотска воља орфизма има за циљ да пренесе искуство „мистеријума“ кроз песничку синтаксу и морфологију, коју треба прочитати, запамтити и из чијег разумевања треба извести знања, истине, откривења о смрти, болестима наслеђеним услед архетипских злочина, и лустралне милости која би избрисала стигму предачких мрља.[13]

Следбеници овог култа су веровали да је живот на Земљи само "успутна станица". Сматрали су да дешавања у природи не иду од живота према смрти, већ од смрти ка животу. Смрт је дакле само продужење живота. Да би продужио живот, човек је морао да се ослободи робовања свом телу и његовим нагонима. Другим речима да се ослободи тела у ком душа борави као заробљеник и да тако богу у себи омогући слободу и сједини се с њиме.[14]

Према уверењима душа је била затворена у телу, као тамници због злочина титана пошто је и сам човек рођен из пепела титана које је муњом побио Зевс.[15]

Орфичка правила за живот

[уреди | уреди извор]

Орфисти су сматрали да не треба јести месо, јаја и пасуљ, као и носити вунене хаљине. Они су први записани "вегетаријанци" на свету.[16]

Утицај Орфизма

[уреди | уреди извор]

Орфизам је највише присутан био у Атици, а највећу популарност досегао је код грађанских слојева и шире народне масе.Пошто је захтевао молитву и пост каснији историчари су га понекад повезивали са хришћанством.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Three Faces of God by David L. Miller,2005,Back Matter: "... assumed that this was a Christian trinitarian influence on late Hellenistic Orphism, but it may be that the Old Neoplatonists were closer ..."(језик: енглески)
  2. ^ A History of the Synoptic Problem: The Canon, the Text, the Composition, and the Interpretation of the Gospels (The Anchor Bible Reference Library) by David Dungan and David Laird Dungan,1999,Back Matter: "... Neoplatonist Albinus (21-31). 54 Dial. 4.2 (italics added). 55 In Hellenistic Orphism, "an ascetic life featuring specific abstinences, especially vegetarianism," would have ..."(језик: енглески)
  3. ^ History of New Testament Research, Volume 2 (History of New Testament Research) by William Baird,2002,pp. 393: "... its religious neighbors, Lagrange focuses on a single example of Hellenistic religion, Orphism. This example, he thinks, is particularly appropriate, because Orphism is ...(језик: енглески)
  4. ^ Luther H. Martin,, Hellenistic Religions: An Introduction 1987:102: "... ritually participated in an actual mystery ritual. More striking to Hellenistic observers of Orphism than any supposed ritual practices were their ascetic practices ..."(језик: енглески)
  5. ^ Laet, Sigfried J. de; Herrmann, Joachim (1996). History of Humanity: From the seventh century B.C. to the seventh century A.D.. UNESCO. стр. 182—183. ISBN 978-92-3-102812-0. 
  6. ^ article.sapub.org/10.5923.j.sociology.20120203.02.html#Ref
  7. ^ Apollodorus (Pseudo Apollodorus), Library and Epitome, 1.3.2. "Orpheus also invented the mysteries of Dionysus, and having been torn in pieces by the Maenads he is buried in Pieria."(језик: енглески)
  8. ^ Backgrounds of Early Christianity by Everett Ferguson,2003,pp. 162,"Orphism began in the sixth century B.C"(језик: енглески)
  9. ^ W. K. C. Guthrie, The Greeks & Their Gods (Beacon, 1954). стр. 322; Kirk, Raven, & Schofield, The Presocratic Philosophers (Cambridge, 1983, 2nd edition). стр. 21, 30-31, 33; Parker, "Early Orphism". стр. 485, 497(језик: енглески)
  10. ^ Parker, "Early Orphism". стр. 484, 487.(језик: енглески)
  11. ^ A. Henrichs, "'Hieroi Logoi' and 'Hierai Bibloi': The (Un) Written Margins of the Sacred in Ancient Greece," Harvard Studies in Classical Philology 101 (2003): 213-216.
  12. ^ Н.Ђурић, Милош (1997). Историја хеленске етике. Завод за уџбенике. стр. 26. 
  13. ^ http://article.sapub.org/10.5923.j.sociology.20120203.02.html#Ref
  14. ^ Н.Ђурић, Милош (1997). Историја хеленске етике. Завод за уџбенике. стр. 28, 29, 30. 
  15. ^ „Енциклопедија”. 
  16. ^ Н.Ђурић, Милош (1997). Историја хеленске етике. Завод за уџбенике. стр. 31,32. 
  17. ^ Н.Ђурић, Милош (1997). Историја хеленске етике. Завод за уџбенике. стр. 32,33,34. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орфизам_(религија)&oldid=31041897”