ПЗЛ М-18 Дромадер

ПЗЛ М-18 Дромадер
	; ПЗЛ М-18 Дромадер
Општи подаци
Намена	пољопривредни и противпожарни
Посада	1
Порекло	Пољска
Произвођач	PZL Mielec
Пробни лет	27.08.1976.
Уведен у употребу	1978.
Статус	активан
Први оператер	Пољска цивилна авијација
Број примерака	759
Димензије
Дужина	9,47 m
Висина	3,70 m
Распон крила	17,70 m
Површина крила	40,00 m²
Маса
Празан	2.710 kg
Нормална полетна	4.200 kg
Погон
Број мотора	1
Физичке особине
Клипноелисни мотор	1 х PZL Kalisz ASz-621R
Снага КЕМ-а	731 kW
Снага КЕМ-а у кс	980 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт.	200 km/h
Економска брзина	108 km/h
Долет	970 km
Плафон лета	6.500 m
Брзина пењања	330 m/min
Портал Ваздухопловство

ПЗЛ М-18 Дромадер је пољски једмомоторни, нискокрилни авион а примењује се у пољопривреди и као ватрогасни авион.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

ПЗЛ М-18 Дромадер је развијен у ПЗЛ под руководством инж. Јозефа Олексиака а на бази купљене лиценце авиона М-2Р Трусх америчке фирме Роквел.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Труп авиона има челичну конструкцију направљену од нерђајучег челика обложену алуминијумским лимом. Иза мотора се налази резервоар, направљен од фибергласа, за смештај од 2000 до 2200 kg. хемикалија или ђубрета. У продужетку се налази затворена кабина са веиким стакленим површинама које обезбеђују пилоту добру прегледност.

Крила су металне конструкциј направљена од дуралуминијума са две рамењаче а облога је од дуралуминијумског лима. Крила су правоугаоног облка.

Погонска група у серијској произведњи авионима је уграђиван 9-то цилиндричан радијални ваздухом хлађени мотор PZL Kalisz ASz-621R снаге 731 kW. на чијем вратилу је четворокрака метална елиса.

Стајни трап авиона је је био класичне диспозиције (две предње ноге испод крила и један репни точак). Предње ноге се налазе испод крила и везане су за предњу рамењачу. стајни трап је фиксан и није се увлачио у труп авиона за време лета. На предњим ногама стајног трапа су уграђени уљно пнеуматски амортизери, точкови са хидрауличним кочницама и ниско притисним (балон) гумама. Трећи точак који се налази испод репа авиона имао је опружну амортизацију, био је самоуправљив и није се увлачио у труп авиона током лета.

Варијанте[уреди | уреди извор]

ПЗЛ М-18 - Основни производни модел авиона Дромадер.
ПЗЛ М-21 - Дромадер Мини био је геометријски смањена верзија М-18 са корисним оптерећењем смањеним за 150 кг. Изграђена су два прототипа са 441 кВ ПЗЛ-3С мотором. Први лет обављен је 18. јуна 1982. године.
ПЗЛ М-24- Дромадер Супер је проширена верзија са оптерећењем од 2000 кг. Изграђена су четири прототипа. Први лет обављен је 1987. године.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Производња авиона ПЗЛ М-18 Дромадер је почела 1978. године и до краја 2017.-те године произведено је 759 примерака. Ови авиони су продати у преко 24 земље: Канада, САД, Бугарска, Мађарска, Куба, Турска, Јужна Африка, Пољска, Југославија, Грчка, Кина, Хрватска, Црна Гора и Србија.

Авион ПЗЛ М-18 Дромадер у Југославији[уреди | уреди извор]

Прва два Дромадера су испоручени Југославији марта месеца 1979. године. Југославија је купила укупно 34 ова авиона. Последњи је испоручен 1988. године. Само Привредна Авијација ЈАТ-а је имала 23 ова авиона. Већи број ових авиона лети и сада^[2].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2020. г. Приступљено 29. 04. 2020.
^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.

Литература[уреди | уреди извор]

Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992, ИЗСИ и МЦО, Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6.
Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
Јанић, Чедомир; Симишић, Јово; Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-9 неважећи ISBN.
Прича о Југословенском Аеротранспорту, Београд, ЈАТ, 1987.
Лекић, Миле (2007). Конструкција лаких авиона. Нови Сад: Лем Аеропром. ISBN 978-86-909363-2-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2020. г. Приступљено 29. 04. 2020.

[2] Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.

[1]

[2]