Палестинско право на повратак
Палестинско право на повратак је политички став или принцип према којем палестинске избеглице, избеглице прве генерације (око 30.000 до 50.000 људи још увек живих, ажурирано: 2012.[ажурирање]),[1][2] као и њихови потомци (око 5 милиона људи ажурирано: 2012.[ажурирање]),[1] имају право на повратак и право на имовину коју су они сами или њихови преци оставили или били приморани да напусте на подручју данашњег Израела и палестинских територија (обе раније део британског мандата Палестине), као део палестинског протеривања и одласка 1948, као резултат палестинског рата 1948, и због Шестодневног рата 1967.
Термин је формулисан по први пут 27. јуна 1948. од стране посредника Уједињених нација Фолкеа Бернадота,[3] заговорници права на повратак сматрају да је то људско право, чија је примењивост и генерално и посебно на Палестинце заштићена међународним правом.[4] Ово гледиште сматра да они који одлуче да се не врате, или за које повратак није изводљив, треба да добију компензацију уместо тога. Заговорници тврде да је опозиција Израела у супротности са његовим Законом о повратку који свим Јеврејима даје право да се трајно населе, док Палестинцима ускраћује било какво упоредиво право.[5] Противници права на повратак сматрају да је то нереалан захтев без основа за тражено у међународном праву и да би ситуација у којој Израел апсорбује око пет милиона Палестинаца, са већ постојећом великом арапском популацијом у земљи, довела до пропасти „јеврејске државе“.[6] Влада Израела не гледа на пријем палестинских избеглица у њихове бивше домове у Израелу као на право, већ као на политичко питање које треба решити као део коначног мировног решења.[7][8]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „U.S. State Department Affirms Support for 5 Million 'Palestinian Refugees'”. The Algemeiner. 30. 5. 2012. Приступљено 31. 5. 2012. „"[U.S.] Deputy Secretary of State Tom Nides (..) affirmed the State Department's view on the number of Palestinian refugees (..) that the UN and Works Agency for Palestinian Refugees in the Near East (UNRWA) "provides essential services for approximately 5 million refugees," (..) Middle East Forum founder Daniel Pipes recently noted in an op-ed for Israel Hayom that only 1 percent of the refugees served by UNRWA fit the agency's definition of "people whose normal place of residence was Palestine between June 1946 and May 1948, who lost both their homes and means of livelihood as a result of the 1948 Arab-Israeli conflict." The other 99 percent are descendants of refugees."”
- ^ "According to the United Nations Relief and Works Agency – the main body tasked with providing assistance to Palestinian refugees – there are more than 5 million refugees at present. However, the number of Palestinians alive who were personally displaced during Israel's War of Independence is estimated to be around 30,000."US Senate dramatically scales down definition of Palestinian 'refugees'
- ^ Howard Adelman; Elazar Barkan (2011). No Return, No Refuge: Rites and Rights in Minority Repatriation. Columbia University Press. стр. 203. ISBN 978-0-231-15336-2. „As indicated earlier, the formulation of the right of return first appeared in Count Bernadotte's proposal of 27 June 1948... Bernadotte, who can correctly be viewed as the father of the right to return... But the murder of Bernadotte froze any further discussions on formulating a policy of resettlement.”
- ^ Text at WikiSource.
- ^ Abu-Laban, Yasmeen; Bakan, Abigail B. (9. 9. 2008). „The racial contract: Israel/Palestine and Canada”. Social Identities. 14 (5): 637—660. doi:10.1080/13504630802343481.
- ^ Michael Sharnoff (октобар 2008). „Palestinian 'Right of Return' is not 'Inalienable'”. Jewish Policy Center. Приступљено 2011-03-25.
- ^ Ruth Lapidoth (15. 1. 2001). „Do Palestinian Refugees Have a Right to Return to Israel”. Israel Ministry of Foreign Affairs. Приступљено 19. 10. 2023.
- ^ „Israel News - Online Israeli News Covering Israel & The Jewish World …”. 8. 7. 2012. Архивирано из оригинала 8. 7. 2012. г.