Пређи на садржај

Партија центра (Финска)

С Википедије, слободне енциклопедије
Партија центра
Suomen Keskusta
ВођаAnnika Saarikko
Основана1906.
СедиштеХелсинки
 Финска
Број чланова (2011)163.000[1]
Идеологијааграријанизам,[2][3][4][5]
либерализам,[3][4]
локализам,
децентрализација
Политичка позицијацентар
Европско чланствоСавез либерала и демократа за Европу
Међународно чланствоЛиберална интернационала
Бојезелена
Парламент
49 / 200
Европски парламент
3 / 13
Комуне
3.077 / 9.674
Веб-сајт
http://www.keskusta.fi

Партија центра или Центар у Финској (фин. Suomen Keskusta, Kesk.; швед. Centern i Finland, C) је центристичка[2] политичка партија у Финској.

До 2011. је представљала једну од три најјаче странке у земљи, уз социјалдемократе (СДП) и Партију националне коалиције. Тренутно Партија центра има 35 од 200 места у Финском парламенту.

На челу јој је Мари Кивиниеми, која је 22. јуна 2010. као постала премијер Финске сменивши Матија Ванханена.

Финска Партија центра је позната по својој масовности, те представља матичну организацију Финска омладина центра, Финске жене центра, Финске студенте центра и још неколико мањих организација.

Партија центра темељ своје потпоре проналази у мањим и руралним срединама, где често држи већину у локалним скупштинама. Једна од темеља њеног програма је инсистирање на децентрализацији.

Списак председника странке

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Niemelä, Mikko (13. 3. 2011). „Perussuomalaisilla hurja tahti: "Jäseniä tulee ovista ja ikkunoista". Kauppalehti. Архивирано из оригинала 01. 05. 2011. г. Приступљено 22. 5. 2013. 
  2. ^ а б Parties and Elections in Europe: The database about parliamentary elections and political parties in Europe, by Wolfram Nordsieck
  3. ^ а б Ersson, Svante; Jan-Erik Lane (1998). Politics and Society in Western Europe. SAGE. стр. 108. ISBN 978-0-7619-5862-8. Приступљено 22. 5. 2013. 
  4. ^ а б T. Banchoff (1999). Legitimacy and the European Union. Taylor & Francis. стр. 123. ISBN 978-0-415-18188-4. Приступљено 22. 5. 2013. 
  5. ^ Kirchner, Emil J. (3. 11. 1988). Liberal Parties in Western Europe. Cambridge University Press. стр. 408. ISBN 978-0-521-32394-9. Приступљено 22. 5. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]