Петрислав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар (Петрислав)
Отац Хвалимир
Потомство Јован Владимир
архонт (кнез) Дукље
Претходник Хвалимир
Наследник Јован Владимир
Шлумбержеов цртеж оловног печата који је припадао кнезу (архонту) Петру, по некима Петриславу.

Архонт Петар је први дукљански, односно српски владар о коме постоји поуздани историјски извор. Свједочанство о архонту Петру је оловни печат, којег је пронашао француски византолог Густав Шлумберже (Gustave Schlumberger) 1884. године. На печату је грчки натпис:

+ΠΕΤΡ(Ο)Υ ΑΡΧΟΝΤΟΣ ΔΙΟΚΛ(Ε)ΙΑ(Σ) ΑΜΗΝ

+Петра, архонта Дукље. Амин.

Различита мишљења историчара[уреди]

У црногорској историографији не постоји поуздано мишљење о времену његове владавине. Неки историчари су мишљења да је владао Дукљом у IX вијеку и ова тврдња има више аргумената. По другом мишљењу, владао је Дукљом крајем X вијека, правим именом Петрислав и отац будућег кнеза Владимира. Петрислав је по једнима био кнез од 971. до 990. године;[1] по новијој хронологији, владао је до око 1000. године.[2]. По овом другом мишљењу, оловни је печат припадао управо Петриславу. По томе би он (Петрислав) био први дукљански владар чије је постојање и материјално доказано.[2][3]

По љетопису Попа Дукљанина[уреди]

Према непоузданом Љетопису Попа Дукљанина, писаном касније, у развијеном средњем вијеку, отац Петрислава се звао Хвалимир и владао је Травунијом, Захумљем и Дукљом, која је обухватала двије области: Зету и Подгорје. Петрислав (најстарији син) наслиједио је Зету, његов млађи брат Драгомир Травунију и Захумље. Најмлађем, Мирославу је припало Подгорје. Послије погибије Мирослава, Петрислав је преузео власт и над Подгорјем. Владао је Дукљом до краја живота, кад га је наслиједио син Јован Владимир[тражи се извор]. Петрислав је сахрањен је у цркви Манастира Пречисте Богородице Крајинске, на подручју данашње општине Бар.[4]

Извори[уреди]

  1. Charles Cawley (11. јануар 2007). „Montenegro”. Medieval Lands. The Foundation for Medieval Genealogy. Приступљено 12. 4. 2008. 
  2. 2,0 2,1 Живковић, Тибор (2006). „Владимир”. Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
  3. Жељко Миловић, Суљо Мустафић (2001). Knjiga o Baru, pp. 53. Информативни центар Бар, Бар
  4. „Ljetopis Sveštenika Dukljanskog”. Istorija. Montenegrina. Приступљено 12. 4. 2008. 

Литература[уреди]