Понтифекс
Понтифекс (лат. pons мост и лат. facere радити ), у Римском царству и у западном хришћанству високи свештеник, првосвештеник, бискуп, владика. [1][1] [2]
Понтификат је чин, звање и власт понтифекса.[2]
- У Римском царству, члан свештеничког колегијума (collegium Pontificum)који је као чувар и тумач „божаснског права“ имао највишу власт по вјерским питањима. Колегијум је био састављен најприје од 3, а касније од 16 чланова; на челу колегијума је Понтифекс максимус (лат. Pontifex maximus ), врховни понтифекс. Ова највиша функција у Римској религије била је доступна до 254 године п. н. е. само патрицијима. Тек послије те године ова функција била је могућа и међу плебејцима. Утицај колегијума је био велики у цијелом Риму. Понтифекси уређују календар, воде државен анале, пред њима се потписују опоруке, у вријеме краљева били су савјетодавни орган владара, у старије доба вршили су и надзор над техничким радовима (одатле им, вејроватно, и назив). Цар Август спојио је у својој компетенцији и власт принцепса и функције Понтифекса Максимуса (Понтифекс апостоликус, Понтифекс Романус, Понтифекс сумус). [1] [2]
- У западном хришћанству, на пример у римском католицизму, понтифекс је назив за бискупа. Од V вијека римски бискуп - папа носи службени назив Понтифекс максимус. [2]