Портал:Историја/Изабрани 33 2011
Круна Светог Стефана (мађ. Szent Korona) је круна је којом су крунисани мађарски краљеви од 13. века. Са њом су биле повезане Земље круне Светог Стефана.
Крунисања првог хришћанског мађарског краља Стефана I (мађ. István), који је касније проглашен светим, означила је почетак мађарске државности. Дан крунисања био је или Божић 1000, или 1. јануар 1001. године. Мало је вероватно да је данашња Круна Светог Стефана управо она којом је крунисан краљ Стефан и коју му је послао папа Силвестер II. Године 1038. Свети Стефан Мађарски је умро без наследника, будући да му је син, Емерик, прерано умро. На самрти, стари је краљ Мађарску посветио девици Марији, проглашавајући је заштитницом Мађарске (лат. Patrona Hungariae).
Садашња Круна Светог Стефана, према начину на који је израђена, вероватно представља спој више елемената. Томе сведочи положај малог златног крста који је завртњем причвршћен на прекрштени део круне и то баш на месту где се налази Христов лик, тако да му пробија груди. То никако није могао бити изворни облик. Уз то, више слика апостола се преклапа или нису сложене редом. Зато се претпоставља да круну, у садашњем облику, није начинио неки угледни краљевски златар, него је током времена настала склапањем више делова. Ову претпоставку потврђује и необични облик, као и њезина величина, те је потребна врло дебела постава како би круну ико могао ставити на главу. Круна је, такође, и изузетно неуједначеног тежишта, па представља прилично оптерећење за врат онога који је носи.
...даље...