Први горњи секутић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 3: Ред 3:
text=Први горњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено|
text=Први горњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено|
}}
}}
'''Горњи први''' (средњи, унутрашњи, велики, централни, мезијални) '''секутић''' – dens incisivus primus superior – је први [[зуб]] од медијалне линије у оба горња квадранта хумане дентиције. Постоје два горња централна секутића, која се обележавају на следећи начин:
'''Горњи први''' (средњи, унутрашњи, велики, централни, мезијални) '''секутић''' – ''dens incisivus primus superior'' – је први [[зуб]] од медијалне линије у оба горња квадранта хумане дентиције. Постоје два горња централна секутића, која се обележавају на следећи начин:


* ''стални горњи десни први секутић'' – ''11'';
* ''стални горњи десни први секутић'' – ''11'';
* ''стални горњи леви први секутић'' – ''21'';
* ''стални горњи леви први секутић'' – ''21'';


Они контактирају међусобно у пределу медијалне линије, а дистално са [[други горњи секутић|горњим латералним секутићима]]. Круна горњег централног секутића је већа од круне осталих [[секутићи|секутића]] у обе вилице, и показује [[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла и лука]] и мезијални нагиб корена. Он оклудира са оба доња [[секутићи|секутића]] (због већих димензија), а основна улога овог [[зуб|зуба]] је одгризање и сечење [[храна|хране]] (мастикација), а има и важну фонетску и естетску функцију (карактеристичну за све [[секутићи|секутиће]]).
Они контактирају међусобно у пределу медијалне линије, а дистално са [[други горњи секутић|горњим латералним секутићима]]. Круна горњег централног секутића је већа од круне осталих [[секутићи|секутића]] у обе вилице, и показује [[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла и лука]] и мезијални нагиб корена. Он оклудира са оба доња [[секутићи|секутића]] (због већих димензија), а основна улога овог [[зуб]]a је одгризање и сечење [[храна|хране]] (мастикација), а има и важну фонетску и естетску функцију (карактеристичну за све [[секутићи|секутиће]]).


==Круна==
==Круна==


Круна овог [[зуб|зуба]] има облик длета или лопатице и на њој се описује пет површина (аспеката): лабијална, палатинална, две проксималне (мезијална и дистална) и инцизална.
Круна овог [[зуб]]a има облик длета или лопатице и на њој се описује пет површина (аспеката): лабијална, палатинална, две проксималне (мезијална и дистална) и инцизална.


===Лабијални аспект===
===Лабијални аспект===


Лабијална површина ([[латински|лат.]] facies labialis) је правоугаоног или трапезастог облика, са базом у инцизалном делу (сечивна ивица) и нешто дужим инцизоцервикалним промером. Она је конвексна (што се јасно види када се посматра са проксималног аспекта) са максималним конвекситетом у цервикалној трећини лабијалне површине. Од сечивне ивице полазе два плитка удубљења у цервикалном правцу (мезиолабијална и дистолабијална развојна депресија) која се губе у средњој трећини. Они деле лабијалну површину на три сегмента и потичу од првобитне поделе инцизалне ивице на три кумулуса. У цервикалној трећини уочавају се и тзв. преклопне линије паралелне са цервикалном линијом.
Лабијална површина ({{јез-лат|facies labialis}}) је правоугаоног или трапезастог облика, са базом у инцизалном делу (сечивна ивица) и нешто дужим инцизо-цервикалним промером. Она је конвексна (што се јасно види када се посматра са проксималног аспекта) са максималним конвекситетом у цервикалној трећини лабијалне површине. Од сечивне ивице полазе два плитка удубљења у цервикалном правцу (мезиолабијална и дистолабијална развојна депресија) која се губе у средњој трећини. Они деле лабијалну површину на три сегмента и потичу од првобитне поделе инцизалне ивице на три кумулуса. У цервикалној трећини уочавају се и тзв. преклопне линије паралелне са цервикалном линијом.


Мезијални профил лабијалне површине је благо конвексан или скоро потпуно раван, са контактном зоном у инцизалној трећини. Дистални профил је у целости конвексан и краћи је од мезијалног профила, а контактна зона се налази нешто цервикалније. Такође, мезиодистални угао је мањи у односу на дистоинцизални ([[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла]]). Сечивна ивица је равна, мада може показивати кумулусе (овалне екстензије глеђи) који временом нестају услед абразије. Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру.
Мезијални профил лабијалне површине је благо конвексан или скоро потпуно раван, са контактном зоном у инцизалној трећини. Дистални профил је у целости конвексан и краћи је од мезијалног профила, а контактна зона се налази нешто цервикалније. Такође, мезиодистални угао је мањи у односу на дистоинцизални ([[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла]]). Сечивна ивица је равна, мада може показивати кумулусе (овалне екстензије глеђи) који временом нестају услед абразије. Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру.
Ред 22: Ред 22:
===Палатинални аспект===
===Палатинални аспект===


Палатинална површина ([[латински|лат.]] facies palatinalis) је трапезастог или троугластог облика (ужа је дакле у односу на лабијалну), пошто проксималне површине конвергују орално. У инцизалној и средњој трећини она је конкавна и показује удубљење које се назива лингвална јама ([[латински|лат.]] fossa lingualis s. dentalis), оивичену маргиналним гребеновима, а у цервикалној трећини је присутно конвексно испупчење ([[латински|лат.]] cingulum). Ове две структуре су понекад раздвојене лингвогингивалном браздом на којој се налази и foramen caecum, а то је предилекционо место за развој [[каријес|каријеса]].
Палатинална површина ({{јез-лат|facies palatinalis}}) је трапезастог или троугластог облика (ужа је дакле у односу на лабијалну), пошто проксималне површине конвергују орално. У инцизалној и средњој трећини она је конкавна и показује удубљење које се назива лингвална јама ({{јез-лат|fossa lingualis s. dentalis}}), оивичену маргиналним гребенима, а у цервикалној трећини је присутно конвексно испупчење (цингулум). Ове две структуре су понекад раздвојене лингвогингивалном браздом на којој се налази и ''foramen caecum'', а то је предилекционо место за развој [[каријес]]а.


===Проксимални аспект===
===Проксимални аспект===


Проксималне површине ([[латински|лат.]] facies proximalis) су троугластог облика, са базом у цервикалној трећини. Мезијална страна је нешто већа и равнија у односу на дисталну, и има већу контактну зону која је локализована ближе сечивној ивици у инцизалној трећини.
Проксималне површине ({{јез-лат|facies proximalis}}) су троугластог облика, са базом у цервикалној трећини. Мезијална страна је нешто већа и равнија у односу на дисталну, и има већу контактну зону која је локализована ближе сечивној ивици у инцизалној трећини.


Лабијални профил је у целости конвексан, а палатинални конкаван у инцизалној и средњој а конвексан у цервикалној трећини (што му даје изглед слова [[S]]). Инцизални профил је оштар или благо заобљен и сечивна површина је нагнута палатинално. Цервикална линија је конвексна у инцизалном смеру. Највећи конвекситет проксималних површина се налази у инцизалној трећини, где су локализоване и контактне зоне овоидног облика.
Лабијални профил је у целости конвексан, а палатинални конкаван у инцизалној и средњој а конвексан у цервикалној трећини (што му даје изглед латиничног слова [[S]]). Инцизални профил је оштар или благо заобљен и сечивна површина је нагнута палатинално. Цервикална линија је конвексна у инцизалном смеру. Највећи конвекситет проксималних површина се налази у инцизалној трећини, где су локализоване и контактне зоне овоидног облика.


===Инцизални аспект===
===Инцизални аспект===
Ред 36: Ред 36:
==Врат==
==Врат==


Врат [[зуб]]а ([[латински|лат.]] collum dentis) се наставља на круну и показује цервикалну линију са конвекситетом у апикалном (код лингвалне и палатиналне површине) и инцизалном смеру (код проксималних површина).
Врат [[зуб]]а ({{јез-лат|collum dentis}}) се наставља на круну и показује цервикалну линију са конвекситетом у апикалном (код лингвалне и палатиналне површине) и инцизалном смеру (код проксималних површина).


==Корен==
==Корен==


Корен [[зуб]]а ([[латински|лат.]] radix dentis) је једнокрак, купастог облика и заобљен на врху. Показује најчешће мезијални нагиб, када се посматра са лингвалног или палатиналног аспекта. Он је за око 50% дужи у односу на круну и на попречном пресеку је троугластог облика.
Корен [[зуб]]а ({{јез-лат|radix dentis}}) је једнокрак, купастог облика и заобљен на врху. Показује најчешће мезијални нагиб, када се посматра са лингвалног или палатиналног аспекта. Он је за око 50% дужи у односу на круну и на попречном пресеку је троугластог облика.


==Димензије==
==Димензије==

Верзија на датум 28. јул 2007. у 23:43

Стални зуби човјека
Први горњи секутић
Први горњи секутић
Први горњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено
Зуби горње вилице
Зуби доње вилице

Горњи први (средњи, унутрашњи, велики, централни, мезијални) секутићdens incisivus primus superior – је први зуб од медијалне линије у оба горња квадранта хумане дентиције. Постоје два горња централна секутића, која се обележавају на следећи начин:

  • стални горњи десни први секутић11;
  • стални горњи леви први секутић21;

Они контактирају међусобно у пределу медијалне линије, а дистално са горњим латералним секутићима. Круна горњег централног секутића је већа од круне осталих секутића у обе вилице, и показује правилан знак угла и лука и мезијални нагиб корена. Он оклудира са оба доња секутића (због већих димензија), а основна улога овог зубa је одгризање и сечење хране (мастикација), а има и важну фонетску и естетску функцију (карактеристичну за све секутиће).

Круна

Круна овог зубa има облик длета или лопатице и на њој се описује пет површина (аспеката): лабијална, палатинална, две проксималне (мезијална и дистална) и инцизална.

Лабијални аспект

Лабијална површина (лат. facies labialis) је правоугаоног или трапезастог облика, са базом у инцизалном делу (сечивна ивица) и нешто дужим инцизо-цервикалним промером. Она је конвексна (што се јасно види када се посматра са проксималног аспекта) са максималним конвекситетом у цервикалној трећини лабијалне површине. Од сечивне ивице полазе два плитка удубљења у цервикалном правцу (мезиолабијална и дистолабијална развојна депресија) која се губе у средњој трећини. Они деле лабијалну површину на три сегмента и потичу од првобитне поделе инцизалне ивице на три кумулуса. У цервикалној трећини уочавају се и тзв. преклопне линије паралелне са цервикалном линијом.

Мезијални профил лабијалне површине је благо конвексан или скоро потпуно раван, са контактном зоном у инцизалној трећини. Дистални профил је у целости конвексан и краћи је од мезијалног профила, а контактна зона се налази нешто цервикалније. Такође, мезиодистални угао је мањи у односу на дистоинцизални (правилан знак угла). Сечивна ивица је равна, мада може показивати кумулусе (овалне екстензије глеђи) који временом нестају услед абразије. Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру.

Палатинални аспект

Палатинална површина (лат. facies palatinalis) је трапезастог или троугластог облика (ужа је дакле у односу на лабијалну), пошто проксималне површине конвергују орално. У инцизалној и средњој трећини она је конкавна и показује удубљење које се назива лингвална јама (лат. fossa lingualis s. dentalis), оивичену маргиналним гребенима, а у цервикалној трећини је присутно конвексно испупчење (цингулум). Ове две структуре су понекад раздвојене лингвогингивалном браздом на којој се налази и foramen caecum, а то је предилекционо место за развој каријеса.

Проксимални аспект

Проксималне површине (лат. facies proximalis) су троугластог облика, са базом у цервикалној трећини. Мезијална страна је нешто већа и равнија у односу на дисталну, и има већу контактну зону која је локализована ближе сечивној ивици у инцизалној трећини.

Лабијални профил је у целости конвексан, а палатинални конкаван у инцизалној и средњој а конвексан у цервикалној трећини (што му даје изглед латиничног слова S). Инцизални профил је оштар или благо заобљен и сечивна површина је нагнута палатинално. Цервикална линија је конвексна у инцизалном смеру. Највећи конвекситет проксималних површина се налази у инцизалној трећини, где су локализоване и контактне зоне овоидног облика.

Инцизални аспект

Посматран из овог аспекта зуб је троугластог облика, са базом коју чини лабијална површина. Лабијални профил је конвекснији мезијално (правилан знак лука) и наставља се у проксималне профиле (бочне странице троугла) које конвергују орално и спајају се у пределу палатиналне површине (цингулума) која гради врх троугла. Цингулум је нагнут помало дистално, а поред њега се уочавају и лингвална јама и ивични гребенови.

Врат

Врат зуба (лат. collum dentis) се наставља на круну и показује цервикалну линију са конвекситетом у апикалном (код лингвалне и палатиналне површине) и инцизалном смеру (код проксималних површина).

Корен

Корен зуба (лат. radix dentis) је једнокрак, купастог облика и заобљен на врху. Показује најчешће мезијални нагиб, када се посматра са лингвалног или палатиналног аспекта. Он је за око 50% дужи у односу на круну и на попречном пресеку је троугластог облика.

Димензије

Први горњи секутић
Мезио-дистална ширина Вестибуло-орална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба
8,5 mm 7,0 mm 10,5 mm 13,0 mm 23,5 mm


Развој зуба

Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена
3 - 4 месеца 4 - 5 година 7 - 8 година 10 година


Варијације

Први горњи секутић показује бројне варијације, које се односе на:

  • величину и облик круне,
  • израженост лабијалних развојних депресија,
  • изглед лабијалног профила са проксималног аспекта,
  • број и експресију кумулуса,
  • облик и величину цингулума,
  • величину корена и др.

Референце

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање ("Службени гласник" Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства" Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање ("БМГ" Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;