Први горњи преткутњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стални зуби човјека
Први горњи преткутњак
Први горњи преткутњак
Први горњи преткутњак
Зуби горње вилице
Зуби доње вилице

Први горњи преткутњак (лат. dens praemolaris primus superior) је четврти зуб од медијалне линије у оба квадранта горњег денталног лука. У контакту је са горњим очњаком и горњим другим преткутњаком, а оклудира са преткутњацима из доње вилице. Веома подсећа на други премолар, али за разлику од њега показује обрнут знак угла и лука и две коренске гране (по чему је јединствен у класи премолара). На основу облика и функције он спада у тзв. прелазне (транзитивне) зубe, између очњака и кутњака. У мастикацији учествује у кидању и млевењу хране, а значајан је и са становишта естетике и фонетике.

У горњој вилици постоје два прва премолара, која се обележавају на следећи начин:

  • стални горњи десни први преткутњак – 14;
  • стални горњи леви први преткутњак – 24.

Круна[уреди]

Круна зуба има облик ваљка, с тим да је сужена у мезио-дисталном правцу, и краћа је од круне горњих предњих зуба. Карактеристично за све премоларе је појава гризне (оклузалне) површине са квржично-гребенским и фисурним комплексом. Круна се описује из пет аспеката: букалног, палатиналног, два проксимална и оклузалног.

Букални аспект[уреди]

Са букалног аспекта круна има облик петоугаоника и конвексна је у оба правца. Максимум конвекситета се налази на средњој и цервикалној трећини, а у мезио-дисталном правцу више је изражен дистално (обрнут знак лука). На букалној површини налази се добро изражен букални квржични гребен, који полази од врха квржице и губи се у испупчењу цервикалне трећине. То је заправо добро изражен средњи лобус ове површине, ограничен са мезиобукалном и дистобукалном развојном депресијом. Оне деле букалну површину на три вертикална лобуса, али су мезијални и дистални слабије изражени. Понекад развојне депресије могу да пређу и на оклузалну ивицу и тада су присутне еминенције („стилети“) преткутњака. Слично лабијалној површини предњих зуба, и овде су присутне преклопне линије у цервикалној трећини и оне прате облик глеђно-цементног споја. Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру, али је њен конвекситет мањи у односу на предње зубе.

Букална површина оклузално прелази у гризну површину, тачније букалну квржицу и формира букооклузални гребен. Гребен је врхом квржице подељен на мезијални и дистални део и мезио-оклузални квржични гребен је дужи и равнији. Међутим, то временом може и да се промени услед абразије зубa.

Мезијална ивица букалне површине се спаја са мезијалним квржичним гребеном и образује мезиооклузални угао. Мезијални профил је конвексан у оклузалној и средњој, а конкаван у цервикалној трећини круне. Дистални профил је сличан мезијалном, али је дистооклузални угао оштрији (обрнут знак угла) и висина контуре се такође налази на споју средње и оклузалне трећине.

Оклузални профил површине је сличан као код очњака и на њему доминира врх букалне квржице. Врх квржице је померен дистално, тако да је дистални квржични гребен краћи и више нагнут према темену дистооклузалног угла. Иначе, ови гребенови се спајају под приближно правим углом и образују врх квржице. Из овог аспекта не види се палатинална квржица, јер је палатинална површина у целости мања од букалне.

Палатинални аспект[уреди]

Орална површина подсећа на букалну, али је заобљенија, ужа и краћа од ње. Такође је конвексна и максимум конвекситета се налази на споју оклузалне и средње трећине. Бикуспална (трансверзална) симетрала повезује врхове букалне и оралне квржице и дели ову површину на две симетричне половине. За разлику од букалне површине, овде нису присутне развојне депресије и преклопне линије. На прелазу палатиналне у оклузалну површину налази се орална квржица, која је нижа од букалне и локализована је на средини круне или нешто мезијалније.

Прелаз палатиналне у проксималне површине је заобљен, а проксимални профили су конвексни. Оклузални профил је сличан као код букалне површине, с тим што је овде дистални квржични гребен дужи и блаже нагнут према темену оклузодисталног угла.

Проксимални аспект[уреди]

Мезијална и дистална површина круне имају облик правоугаоника или трапеза, са базом у цервикалној трећини. Као и код предњих зуба, оне конвергују орално и ка врату зуба. Мезијална површина је благо конкавна и нешто ужа и краћа од дисталне. Мезијални конкавитет се наставља и у аналогну површину корена и гради дубоку бразду (лат. fissura interradicularis mesialis). Бразда дели коренско стабло на две гране и тек на 1/2 или 2/3 укупне дужине корена налази се рачвање (бифуркација), али је локализација бифуркације варијабилна.

Букални профил проксималних површина је конвексан, са висином контуре у цервикалној трећини, а лингвални је такође у целости испупчен и максимум конвекситета се налази у средњој трећини круне. На оклузалном профилу јасно се уочавају букална (виша) и палатинална (нижа) квржица. Од врхова квржица ка централној фисури полазе триангуларни гребенови и спајају се под углом од 45º. Проксималне границе унутрашњег оклузалног поља граде мезијални и дистални маргинални гребен, а конвекситет мезијалног гребена је прекинут маргиналном браздом у виду усека. Од врха квржица у мезио-дисталном правцу полазе мезијални и дистални квржични гребен и они се спајају са ивичним, градећи при томе одговарајуће углове.

Цервикална линија је ирегуларно конвексна у оклузалном смеру.

Оклузални аспект[уреди]

Оклузална површина има овални или хексагонални облик, са већим вестибуло-оралним промером. На њој се разликују спољашње и унутрашње оклузално поље.

Спољашње оклузално поље[уреди]

Границе спољашњег оклузалног поља чине контуре букалног и палатиналног профила и контактне зоне на проксималним површинама. Букални профил има облик латиничног слова „V“ и висина контуре се налази на врху слова. Лингвални профил је заобљен и приближно симетричан када се посматра са овог аспекта. Проксимални профили конвергују орално.

Унутрашње оклузално поље[уреди]

Унутрашње оклузално поље има облик трапезоида. Његову границу чини тзв. деобна линија у чији састав улазе мезијални и дистални квржични гребенови и слободне ивице маргиналних гребенова. Најкарактеристичније обележје гризне површине су квржично-гребенски и фисурни комплекс.

Букална квржица је шира, виша и оштрија од палатиналне, а врх је померен дистално. Од врха квржице полазе четири гребена: букални (који се пружа у спољашње оклузално поље, према букалној површини), палатинални или орални (који се пружа ка централној бразди, а назива се и триангуларни) и мезијални и дистални квржични гребен (који се пружају ка одговарајућим маргиналним гребеновима). Букална квржица има и четири косе површине: мезиобукална, дистобукална, мезиолингвална и дистолингвална. Последње две су тзв. функционалне косине.

Палатинална квржица је померена мезијално, па је мезијални квржични гребен краћи од дисталног, што је супротан ток (лат. inverso ordine) у односу на букалну квржицу. На овој квржици такође се налазе слични детаљи као на букалној, а називи су им у складу са њиховим правцем пружања.

Проксимални гребенови чине бочне границе унутрашњег оклузалног поља и мезијални гребен је краћи од дисталног и прекинут је у средњем делу мезиомаргиналном браздом.

Главни део фисурног комплекса чини централна развојна бразда (лат. fissura centralis) која се пружа мезио-дистално и раздваја триангуларне гребене квржица и проксимално се улива у триангуларне јаме. У дубини сваке јаме налази се јамица (лат. fossula mesialis et distalis) из које извиру букална и лингвална бразда и пружају се ка теменима одговарајућих углова. Из мезијалне триангуларне јаме полази и мезиомаргинална бразда која пресеца маргинални гребен и губи се у мезијалној површини круне.

Врат[уреди]

Врат зубa (лат. collum dentis) се налази у пределу глеђно-цементног споја и има исту контуру као и код предњих зуба. У овом пределу налази се цервикална линија, која је конвексна на све четири површине круне.

Корен[уреди]

Корен горњег првог преткутњака је двокрак, што је јединствено у класи премолара и има букалну и палатиналну грану (мада се могу наћи и само једна или чак три коренске гране). Букални корен је обично дужи и грацилнији и нагнут је дистално, а палатинални је скоро прав. Рачвање се налази на средини укупне дужине корена, а део између цервикалне линије и темена бифуркације се означава као коренско стабло. На попречном пресеку у цервикалном пределу корен је бубрежастог облика, због присуства мезијалног конвекситета.

Димензије[уреди]

Први горњи преткутњак
Мезио-дистална ширина Вестибуло-орална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба
7,0 mm 9,0 mm 8,5 mm 14,5 mm 23,0 mm

Развој зуба[уреди]

Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена
11/2 - 13/4 године 5 - 6 година 10 - 11 година 12 - 13 година

Варијације[уреди]

Зуб показује широк опсег варијација које се односе на:

  • степен конвергенције проксималних профила - са оклузалног аспекта,
  • интеркуспалну ширину (растојање између квржица),
  • степен нагиба квржичних гребенова и облик квржица - са букалног аспекта,
  • степен конвергенције проксималних површина - са букалног аспекта,
  • присуство јамица и бразди на букалној површини,
  • број коренова.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.). ISBN 978-86-7549-175-0.;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.). ISBN 978-86-17-08912-0.;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.). ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;