Први доњи секутић

Зуби горње вилице
Стални зуби човјека
Први доњи секутић

Први доњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Горњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)
Зуби доње вилице
Класа сјекутића Централни сјекутић Латерални сјекутић Класа очњака Доњи очњак Класа преткутњака Први преткутњак Други преткутњак Класа кутњака Први кутњак Други кутњак Трећи кутњак (умњак)

Доњи први (централни) секутић – dens incisivus primus inferior је најмањи стални зуб хумане дентиције, који се налази непосредно уз медијалну линију у оба квадранта доњег денталног лука. Веома подсећа на доњи латерални секутић, од кога је само незнатно мањи и показује билатералну симетрију круне и корена, што је јединствена појава код сталних зубa. Обично има облик сличан длету, што наглашава његову улогу у мастикацији („покретно сечиво“ дентиције), а оклудира са горњим секутићима које допуњује у функцији. Постоје два доња централна секутића, која се обележавају на следећи начин:

стални доњи десни први секутић – 41;
стални доњи леви први секутић – 31.

Круна

Круна зубa има облик длета, што одговара функцији одгризања и сечења залогаја. Она се описује из пет различитих аспеката: лабијалног, лингвалног, два проксимална и инцизалног.

Лабијални аспект

Лабијална површина има облик правоугаоника (са наглашеном билатералном симетријом) и инцизална и средња трећина су јој обично равне, а цервикална благо конвексна. Развојне депресије се срећу, мада ретко, а преклопне линије обично нису присутне (за разлику од горњих секутића).

Проксималне ивице лабијалне површине су равне и благо конвергују ка врату зубa, а висина контуре се налази у близини сечивне ивице. На инцизалној ивици се срећу три кумулуса (овалне екстензије глеђи), које временом нестају услед абразије и инцизални гребен постаје инцизална површина. Цервикална линија је симетрично конвексна према врху корена зубa.

Лингвални аспект

Орална површина је троугластог облика, са базом у пределу сечивне ивице. Ужа је од лабијалне, јер проксималне површине (мезијална и дистална) конвергују ка орално. У средњој и инцизалној трећини је благо конкавна и садржи лингвалну јаму (лат. fossa lingualis s. dentalis), ограничену маргиналним гребенима. Цервикална трећина је конвексна и садржи цингулум, нешто слабије изражен у односу на антагонистичке зубe.

Проксимални и инцизални профили су слични као код лабијалне површине, а цервикална линија показује нешто јачи конвекситет. Ова површина је специфична по томе што се на њој често таложе каменац и конкременти, због изводних канала пљувачних жлезда, које се налазе у непосредној близини - на поду усне дупље.

Проксимални аспект

Мезијална и дистална површина имају облик троугла са базом у цервикалном пределу и врхом према сечивној ивици. Оне су веома сличног облика и величине, због билатералне симетрије, осим мезијално јаче израженог конвекситета цервикалне линије (што се користи за разликовање).

Лабијални профил је конвексан, а лингвални конкаван или раван у средњој и инцизалној, и конвексан у цервикалној трећини зубa. Инцизална површина је равна и нагнута орално. Контактне зоне се налазе на истој висини и смештене су у инцизалној трећини.

Инцизални аспект

Посматран са инцизалног аспекта зуб има четвороугаону форму и више се види лабијална површина, а цингулум је мало померен дистално (што се такође користи за разликовање левог и десног зубa).

Врат

Врат зубa (лат. collum dentis) садржи глеђно-цементни спој (цервикалну линију) који је конвексног облика на све четири површине.

Корен

Корен зубa (лат. radix dentis) је једнокрак и прав, или нагнут дистално (мада ретко). Има облик купе и нешто је шири када се посматра са проксималног аспекта. На мезијалној и дисталној страни показује уздужне лонгитудиналне бразде, које их деле на два сегмента. На попречном пресеку је овалног или правоугаоног облика са заобљеним угловима.

Димензије

Мезио-дистална ширина	Лабио-лингвална ширина	Висина круне	Дужина корена	Укупна дужина зуба
Први доњи секутић
5,0 mm	6,0 mm	9,0 mm	12,5 mm	21,5 mm

Развој зуба

Почетак калцификације	Комплетно формирана круна	Ницање (ерупција)	Завршен раст корена
3 - 4 месеца	4 - 5 година	6 - 7 година	9 година

Варијације

Варијације и аномалије су веома ретке код доњих секутића, а када су присутне обично се односе на:

степен инклинације (нагиба) лабијалне површине,
изглед кумулуса и
закривљеност или бифуркацију корена.

Види још

Литература

Жељко Мартиновић (2000). Основи денталне морфологије (2nd изд.). Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-7549-175-0. ;
Олга Јанковић; Верица Вуњак (2001). Морфологија зуба (7th изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-08912-0. ;
Станишић-Синобад, Даринка (2001). Основи гнатологије (1st изд.). Београд: Београд. ISBN 978-86-7330-139-6. , COBISS-ID 94080780;