Риген — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 37: Ред 37:


== Географија ==
== Географија ==
[[Слика:Mecklenburg wp rueg.png|200п|мини|десно|Мапа државе Мекленбург-Предња Померанија на којој је означен Риген]]
[[Датотека:Mecklenburg wp rueg.png|200п|мини|десно|Мапа државе Мекленбург-Предња Померанија на којој је означен Риген]]
Острво Риген је повезано друмским и железничким мостом са градом [[Штралсунд]] на копну. Такође постоје 3 линије ферибота које повезују острво са копном. На обалама, нарочито источној, постоје бројна туристичка одмаралишта.
Острво Риген је повезано друмским и железничким мостом са градом [[Штралзунд|Штралсунд]] на копну. Такође постоје 3 линије ферибота које повезују острво са копном. На обалама, нарочито источној, постоје бројна туристичка одмаралишта.


Највећи и главни град на острву је [[Берген на Ригену]], а налази се у централном делу острва.
Највећи и главни град на острву је [[Берген ауф Риген|Берген на Ригену]], а налази се у централном делу острва.


На острву постоје 3 заштићена резервата природе:
На острву постоје 3 заштићена резервата природе:
Ред 53: Ред 53:


== Историја ==
== Историја ==
[[Датотека:Svantevit-Statue.jpg|мини|десно|Четвороглави Бог [[Свантовид]] као уметнички споменик на рту Аркона]]
[[Датотека:Svantevit-Statue.jpg|мини|десно|Четвороглави Бог [[Световид|Свантовид]] као уметнички споменик на рту Аркона]]
На Ригену постоје трагови људског живота још од 4000 година пре нове ере.
На Ригену постоје трагови људског живота још од 4000 година пре нове ере.


Касније су острво населили досељеници из [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Германи|германско]] племе по имену [[Племе Ругијани|Ругијани]] по којима је острво добило име. У [[7. век]]у острво је населило [[Словени|словенско]] племе под именом [[Племе Рујани|Рујани]]. Они су основали словенску [[кнежевина|кнежевину]] чији је политички и религијски центар био утврђени храм [[Свантовид]]а на рту [[Рт Аркона|Аркона]], на најсевернијој тачки острва. [[Данска|Дански]] краљ [[Валдемар I]] и бискуп Абсалон од [[Роскилде]] освојили су острво 1168, и уништили храм Свантовида, најсветије место северозападних Словена. Житељи поражене државе су преобраћени у [[хришћанство]]. Успостављена је монархија на острву под данским патронатом.
Касније су острво населили досељеници из [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Германи|германско]] племе по имену [[Племе Ругијани|Ругијани]] по којима је острво добило име. У [[7. век]]у острво је населило [[Словени|словенско]] племе под именом [[Племе Рујани|Рујани]]. Они су основали словенску [[кнежевина|кнежевину]] чији је политички и религијски центар био утврђени храм [[Световид|Свантовида]] на рту [[Рт Аркона|Аркона]], на најсевернијој тачки острва. [[Данска|Дански]] краљ [[Валдемар I]] и бискуп Абсалон од [[Роскилде]] освојили су острво 1168, и уништили храм Свантовида, најсветије место северозападних Словена. Житељи поражене државе су преобраћени у [[хришћанство]]. Успостављена је монархија на острву под данским патронатом.


Острво је било под влашћу [[Војводство Померанија|војвода Помераније]] (од [[1325]].), а после је било део [[Шведска|Шведске]] Помераније (од [[1648]].). Године [[1815]]. Риген постаје део [[Пруско краљевство|Пруске]]. Тада почиње развој острва као летовалишта.
Острво је било под влашћу [[Војводство Померанија|војвода Помераније]] (од [[1325]].), а после је било део [[Шведска|Шведске]] Помераније (од [[1648]].). Године [[1815]]. Риген постаје део [[Пруско краљевство|Пруске]]. Тада почиње развој острва као летовалишта.

Верзија на датум 6. мај 2015. у 22:30

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:54_26_40_N_13_22_44_E_type:isle_region:DE-MV
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Риген
Мапа Ригена
Географија
Површина926,4 km2
Обала574 km
Висина161 m
Администрација

Риген (нем. Rügen, словенско име Рујан, пољ. Rugia) је острво у Балтичком мору испред обале Западне Помераније. Риген је са 935 km² највеће острво Немачке. Налази се у немачкој савезној држави Мекленбург-Западна Померанија, и са два мања суседна острва (Хидензе и Уманц) чини Округ Риген. Године 2001. становништво острва је било 73.000.

Географија

Мапа државе Мекленбург-Предња Померанија на којој је означен Риген

Острво Риген је повезано друмским и железничким мостом са градом Штралсунд на копну. Такође постоје 3 линије ферибота које повезују острво са копном. На обалама, нарочито источној, постоје бројна туристичка одмаралишта.

Највећи и главни град на острву је Берген на Ригену, а налази се у централном делу острва.

На острву постоје 3 заштићена резервата природе:

  • Национални парк „Област лагуна Западне Помераније“ (нем. Vorpommersche Boddenlandschaft); западна обала Ригена и острво Хидензе
  • Национални парк „Јасмунд“; мали парк који обухвата обалске стене од креде познате као „Краљев престо“ (нем. Königsstuhl)
  • Резерват биосфере Југоисточни Риген

Историја

Четвороглави Бог Свантовид као уметнички споменик на рту Аркона

На Ригену постоје трагови људског живота још од 4000 година пре нове ере.

Касније су острво населили досељеници из Скандинавије, германско племе по имену Ругијани по којима је острво добило име. У 7. веку острво је населило словенско племе под именом Рујани. Они су основали словенску кнежевину чији је политички и религијски центар био утврђени храм Свантовида на рту Аркона, на најсевернијој тачки острва. Дански краљ Валдемар I и бискуп Абсалон од Роскилде освојили су острво 1168, и уништили храм Свантовида, најсветије место северозападних Словена. Житељи поражене државе су преобраћени у хришћанство. Успостављена је монархија на острву под данским патронатом.

Острво је било под влашћу војвода Помераније (од 1325.), а после је било део Шведске Помераније (од 1648.). Године 1815. Риген постаје део Пруске. Тада почиње развој острва као летовалишта.

Каспар Давид Фридрих: Призор са Ригена

Спољашње везе