Кнежевина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кнежевина или принципалитет може да буде било монархистичка вазална држава или суверена држава, којом влада монарх чија титула је кнез (стсл. кънѧзь;[1] ж. кнегиња) је титула припадника племства, а у разним историјским раздобљима и у разним крајевима је имала различито значење.

Средњи век[уреди]

Изворно је овај израз означавао племенског или сеоског поглавара међу Словенима, а касније, развојем феудалног друштва, означавао је и монарха. Међу Источним Словенима ова титула је означавала и краља (лат. rex), док је код Јужних Словена означавао владара који је био потчињен неком краљу. У латинским записима ови кнежеви обично носе титулу dux, што одговара војводи. Понекад им је придавана и титула princeps, која означава краљевића.

Код Источних Словена развиле су се кнежевине као независне државе, као што је Кијевска Русија, која ће у почетку бити кнежевина, а растом централне моћи у земљи, постаће и велика кнежевина. Распадањем те земље у 13. веку настаће опет низ кнежевина.

Каснија употреба[уреди]

У Русији титула великог кнеза од 18. века додељује се синовима и унуцима императора у непосредној мушкој линији, па уствари означава царевића, а цар тада почиње да додељује ову наследну титулу заслужним лицима. Исту титулу су имали право да користе наследници две кнежевске породице које су се стопиле с царском Русијом, као и разно грузијско и татарско племство.

У 19. веку исту титулу су користили полузависни владари Србије, Црне Горе и Бугарске (буг. княз), који преузимају титулу краља по стицању потпуне независности.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Old Church Slavonic Base Form Dictionary, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]