Бушидо — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
23 бајта уклоњена ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
 
== Етимологија ==
Појам бушидо настаје као кодекс понашања у 17. веку за време [[Токугава шогунат Токугава|токугава-шогуната]]. Независно од саме садржине он је продукт тог времена, једног времена, у којем је у Јапану трајао дуги мир и кад су грађански ратови давно завршени. Када је Нитобе крајем 19. века написао ''Бушидо — душа Јапана'', није био свестан да је тај појам већ постојао. Мислио је да ствара нови и био је касније изненађен, кад су га упутили на њега. Због тога се не морају узимати за сасвим једнако историјски бушидо токугава-шогуната и бушидо јапанског романтизма који је касније дефинисао Нитобе.
 
== Генерално ==
Бушидо се развио из филозофије [[Будо (филозофија)|будо]], које је дефинисало дела и дужности самураја. Он помиње апсолутну лојалност самураја према свом господару, тј. [[Даимјо|даимјо]], и спремност за њега и за вредности бушидоа жртвовати и живот. Самураји и животна филозофија бушидо били су високо цењени, исто зато што су самураји у различитим периодима јапанске историје припадали највишим сталежима јапанског друштва.
За самураја се разумело само од себе, да се поред ратне вештине бави и уметностима, науком, религијом и филозофијом (文武両道, бумбу рјодо, обоје путеви литературе и рата). На првом месту стајала је увек лојалност према господару. Самураји су развили строги кодекс понашања, који је међу другом садржавао и седам врлине ратника. Тај кодекс био је основа за сав живот, те и приватни. Повреде тог кодекса сматране су за нечаствене, што се завршило често у [[Сепуку|сепуку]], ритуалном самоубиству.
 
== Седам врлина ==
# ''Ги'' (義): Искреност, праведност
# ''Ју'' (勇): Храброст
# ''Чуги'' (忠義): Верност или ''Чу'' (忠): Дужност и лојалност
 
== Пет главних захтева ==
Пет главних принципа или захтева које је тражио бушидо, сједињени под појам ''Доџокун'':
# Верност<br />Верност према господару и љубав према домовини<br />Верност и поштовање према родитељима<br />Верност према себи, вредноћа
# Учтивост, уљудност<br />Љубав<br />Умереност<br />Етикета (понашање)
# Хаброст<br />Тврдноћа и хладнокрвност<br />Стрпљивост и издржљивост<br />Сналажљивост
# Отвореност и искреност<br />Част<br />Праведност
# Умереност, скромност<br />Чистоћа
 
Нарочито религиозно оријентисани списи за главне врлине и принципе наводе: Искреност, храброст, милосрђе, учтивост/уљудност, честитост и лојалност.
Бушидо је био кодекс части и није извор за историјску истинитост, што се у бурној јапанској историји може лако увидети. Као што је било међу европским витезима и код самураја је било издаје, поткупљивања, мучких убиства и мењање странака.
 
Бушидо исто тако није постојао као један писмени или религиозни манифест, већ се сумирао из јапанске културе под утицају разних религија и филозофија, и по временским условима различитих периода. Био је више начин мишљења који је утицао на свакодневницу него одређена духовност. Најјаче се дефинисао у [[Едо период|Едо периоду]]у, дакле, за време дугог мира у периоду Токугава-шогуната.
 
Филозофија бушидоа утицала је на борилачке вештине самураја и на млађе борилачке вештине као што су [[аикидо]], [[ијаидо]], [[кендо]], [[кенџуцу]], [[кјудо]], [[нагинатадо]], [[џијуџицу]], [[џудо]] и неколико [[карате]] стилова.
Због принципа безусловне послушности према владару/властима бушидо се нарочито у западним друштвама сматра анахроничним, старомодним.
Али, Бушидо има свој значај у традиционалним јапанским и другим борилачким вештинама и спортовима, где се, посебно у спортском такмичењу, противник не сматра непријатељом, него пријатељем који омогућава да се испробају сопствене способности.
 
Многима у савременом Јапану бушидо такође служи за оријентацију ка вредностима изван демократско-капиталистичког начина живота западног типа, али такав прилаз може да се преобрати у своју супротност, тако да уместо у једну врсту ослобођења, кроз принципе верности и вредноће одведе у крајност тоталне послушности друштву и раду.
256.125

измена

Мени за навигацију