Библиотека Математичког факултета Универзитета у Београду — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 23: Ред 23:
}}
}}


== Историјат Библиотеке ==
== Историјат Библиотеке ==


Године [[1894.]] основана је Библиотека Математичког семинара Велике школе. Када је [[Велика школа]] 1905. године претворена у Универзитет, Математички семинар остаје у саставу [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]]. Богат књижни фонд библиотеке Математичког семинара, створен заслугом [[Богдан Гавриловић|Богдана Гавриловића]] и [[Михаило Петровић|Михаила Петровића]], готово је у потпуности био уништен крајем другог светског рата, приликом борби за ослобођење Београда. Математички семинар, након рата, постаје Математички завод Филозофског факултета. Од формирања [[Природно-математички факултет|Природно-математичког факултета]], [[1947]]. године, до оснивања [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичког факултета]], [[1995.]] године, Библиотека некадашњег Математичког семинара, потом завода Филозофског факултета, постаје Библиотека Математичког завода Природно-математичког факултета, затим Библиотека Одсека за математичке, механичке и астрономске науке, Библиотека ООУР-а за математику, механику и астрономију и коначно, Библиотека Математичког факултета.
Године [[1894]]. основана је Библиотека Математичког семинара Велике школе. Када је [[Велика школа]] 1905. године претворена у Универзитет, Математички семинар остаје у саставу [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]]. Богат књижни фонд библиотеке Математичког семинара, створен заслугом [[Богдан Гавриловић|Богдана Гавриловића]] и [[Михаило Петровић|Михаила Петровића]], готово је у потпуности био уништен крајем Другог светског рата, приликом борби за ослобођење Београда. Математички семинар, након рата, постаје Математички завод Филозофског факултета. Од формирања [[Природно-математички факултет|Природно-математичког факултета]], [[1947]]. године, до оснивања [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичког факултета]], [[1995]]. године, Библиотека некадашњег Математичког семинара, потом завода Филозофског факултета, постаје Библиотека Математичког завода Природно-математичког факултета, затим Библиотека Одсека за математичке, механичке и астрономске науке, Библиотека ООУР-а за математику, механику и астрономију и коначно, Библиотека Математичког факултета.




== Фонд ==
== Фонд ==


Библиотека Математичког факултета је високошколска библиотека специјализована за области [[Математика|математике]], [[Механика|механике]] и [[Астрономија|астрономије]]. Смештена је у четири просторије на 256 квм. Једна од тих просторија је и читаоница за студенте (55 места). У фонду библиотеке налази се више од 68000 библиотечких јединица, 33000 монографских публикација и више од 35000 свезака часописа са веома значајним научним радовима из области математике, астрономије и механике. У посебне фондове издвојени су: стара и ретка књига, издања на CD/DVD медијима, један број најчешће коришћених књига (уџбеници и збирке задатака), фонд доктората, магистарских, мастер и специјалистичких радова као и фонд лексике.У три каталошка ормана смештени су класично рађени абецедни каталози монографија, магистарских и специјалистичких радова, докторских теза, часописа, зборника радова, серије LNM и предметни каталог, који обухватају целокупни библиотечки материјал набављен пре [[1994.]] године. Од [[1996]]. године све приновљене публикације обрађују се компјутерски (програмски пакет ''Пергам'' у који су у потпуности имплементирани међународни стандарди UNIMARC и ISBD).
Библиотека Математичког факултета је високошколска библиотека специјализована за области [[Математика|математике]], [[Механика|механике]] и [[Астрономија|астрономије]]. Смештена је у четири просторије на 256 квм. Једна од тих просторија је и читаоница за студенте (55 места). У фонду библиотеке налази се више од 68000 библиотечких јединица, 33000 монографских публикација и више од 35000 свезака часописа са веома значајним научним радовима из области математике, астрономије и механике. У посебне фондове издвојени су: стара и ретка књига, издања на CD/DVD медијима, један број најчешће коришћених књига (уџбеници и збирке задатака), фонд доктората, магистарских, мастер и специјалистичких радова као и фонд лексике.У три каталошка ормана смештени су класично рађени абецедни каталози монографија, магистарских и специјалистичких радова, докторских теза, часописа, зборника радова, серије LNM и предметни каталог, који обухватају целокупни библиотечки материјал набављен пре [[1994]]. године. Од [[1996]]. године све приновљене публикације обрађују се компјутерски (програмски пакет ''Пергам'' у који су у потпуности имплементирани међународни стандарди UNIMARC и ISBD).




== О раду Библиотеке ==
== О раду Библиотеке ==


Делатност библиотеке је прикупљање, чување, обрада и давање на коришћење библиотечке грађе, свакодневна едукација и рад са корисницима, као и пружање других библиотечко-информационих услуга. У Библиотеци Математичког факултета, корисници свакодневно добијају информације о условима и начину коришћења библиотечке грађе и каталога. Корисници се свакодневно упуђују и на [http://poincare.matf.bg.ac.rs/~scepann/knjige/ сајт Библиотеке] . На сајту се између осталог, могу пронаћи и информације о линковима који помажу математичарима да дођу до неких веома корисних информација. Редовни корисници библиотеке су студенти, професори, сарадници [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]], док се ванредним корисницима Библиотеке сматрају сарадници Математичког института САНУ, студенти и професори са других факултета [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].
Делатност библиотеке је прикупљање, чување, обрада и давање на коришћење библиотечке грађе, свакодневна едукација и рад са корисницима, као и пружање других библиотечко-информационих услуга. У Библиотеци Математичког факултета, корисници свакодневно добијају информације о условима и начину коришћења библиотечке грађе и каталога. Корисници се свакодневно упуђују и на [http://poincare.matf.bg.ac.rs/~scepann/knjige/ сајт Библиотеке] . На сајту се између осталог, могу пронаћи и информације о линковима који помажу математичарима да дођу до неких веома корисних информација. Редовни корисници библиотеке су студенти, професори, сарадници [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]], док се ванредним корисницима Библиотеке сматрају сарадници Математичког института САНУ, студенти и професори са других факултета [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].


== Галерија ==
== Галерија ==


<gallery>
<gallery>
Библиотека Математичког факултета 1.jpg|Библиотека
Библиотека Математичког факултета 1.jpg|Библиотека

Верзија на датум 21. мај 2015. у 04:32

Библиотека Математичког факултета Универзитета у Београду
Унутрашњост Библиотеке
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаГрадска општина Стари град
Држава Србија
poincare.matf.bg.ac.rs/~scepann/knjige/

Историјат Библиотеке

Године 1894. основана је Библиотека Математичког семинара Велике школе. Када је Велика школа 1905. године претворена у Универзитет, Математички семинар остаје у саставу Филозофског факултета. Богат књижни фонд библиотеке Математичког семинара, створен заслугом Богдана Гавриловића и Михаила Петровића, готово је у потпуности био уништен крајем Другог светског рата, приликом борби за ослобођење Београда. Математички семинар, након рата, постаје Математички завод Филозофског факултета. Од формирања Природно-математичког факултета, 1947. године, до оснивања Математичког факултета, 1995. године, Библиотека некадашњег Математичког семинара, потом завода Филозофског факултета, постаје Библиотека Математичког завода Природно-математичког факултета, затим Библиотека Одсека за математичке, механичке и астрономске науке, Библиотека ООУР-а за математику, механику и астрономију и коначно, Библиотека Математичког факултета.


Фонд

Библиотека Математичког факултета је високошколска библиотека специјализована за области математике, механике и астрономије. Смештена је у четири просторије на 256 квм. Једна од тих просторија је и читаоница за студенте (55 места). У фонду библиотеке налази се више од 68000 библиотечких јединица, 33000 монографских публикација и више од 35000 свезака часописа са веома значајним научним радовима из области математике, астрономије и механике. У посебне фондове издвојени су: стара и ретка књига, издања на CD/DVD медијима, један број најчешће коришћених књига (уџбеници и збирке задатака), фонд доктората, магистарских, мастер и специјалистичких радова као и фонд лексике.У три каталошка ормана смештени су класично рађени абецедни каталози монографија, магистарских и специјалистичких радова, докторских теза, часописа, зборника радова, серије LNM и предметни каталог, који обухватају целокупни библиотечки материјал набављен пре 1994. године. Од 1996. године све приновљене публикације обрађују се компјутерски (програмски пакет Пергам у који су у потпуности имплементирани међународни стандарди UNIMARC и ISBD).


О раду Библиотеке

Делатност библиотеке је прикупљање, чување, обрада и давање на коришћење библиотечке грађе, свакодневна едукација и рад са корисницима, као и пружање других библиотечко-информационих услуга. У Библиотеци Математичког факултета, корисници свакодневно добијају информације о условима и начину коришћења библиотечке грађе и каталога. Корисници се свакодневно упуђују и на сајт Библиотеке . На сајту се између осталог, могу пронаћи и информације о линковима који помажу математичарима да дођу до неких веома корисних информација. Редовни корисници библиотеке су студенти, професори, сарадници Математичког факултета у Београду, док се ванредним корисницима Библиотеке сматрају сарадници Математичког института САНУ, студенти и професори са других факултета Универзитета у Београду.

Галерија


Спољашње везе

Сајт Математичког факултета у Београду

Сајт Библиотеке

Facebook страница Библиотеке Математичког факултета

Лист студената Математичког факултета-Бином