Аутономија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Аутономија''' (грч. ''αὐτονομία'' — самозакоње; ''ауто'' — сам и ''номос'' — закон) може бити:
'''Аутономија''', преведен са грчког језика значи: ''αὐτονομία'' — самозакоње; ''ауто'' — сам и ''номос'' — закон. Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као ''"одређени степен самосталности"'' мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: потчињености и независности.
==Историја==
Некада је аутономија подразумевала висок степен самосталности. Али, ''"све тече и мења се"'' (panta rei). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем Интернета и медија) и глобализацијом економије, аутономија постаје ''"етапа глобалне интеграције"''. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије.
==Подела==
Аутономија може бити:
* политичка,
* политичка,
* етничка,
* етничка,
Ред 13: Ред 17:


У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе.
У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе.

{{клица-филозофија}}

== Извори ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}

Верзија на датум 27. фебруар 2016. у 15:14

Аутономија, преведен са грчког језика значи: αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон. Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као "одређени степен самосталности" мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: потчињености и независности.

Историја

Некада је аутономија подразумевала висок степен самосталности. Али, "све тече и мења се" (panta rei). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем Интернета и медија) и глобализацијом економије, аутономија постаје "етапа глобалне интеграције". Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије.

Подела

Аутономија може бити:

  • политичка,
  • етничка,
  • културна,
  • економска,
  • функционална и/или верска.

У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1].

У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.

У физиологији, аутономни нервни систем је независан у односу на централни.

У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.

Извори

  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.