Клаудија Октавија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м Разне исправке
Ред 3: Ред 3:
| слика = Ritratto di claudia ottavia, da roma, via varese.JPG
| слика = Ritratto di claudia ottavia, da roma, via varese.JPG
| опис_слике = Клаудија Октавија, Национални музеј у Риму
| опис_слике = Клаудија Октавија, Национални музеј у Риму
| датум_рођења = [[39|39.]] / [[40|40. н. е.]]
| датум_рођења = [[39]]. / [[40|40. н. е.]]
| место_рођења = [[Рим]]
| место_рођења = [[Рим]]
| држава_рођења = [[Римско царство]]
| држава_рођења = [[Римско царство]]
| датум_смрти = [[8. јун]] [[62|62. н. е.]] <small>(21 год.)</small>
| датум_смрти = [[8. јун]] [[62|62. н. е.]] <small>(21 год.)</small>
| место_смрти = Пандатерија (данашња [[Вентотене|Вентотена]], [[Италија]])
| место_смрти = [[Пандатерија (данашња [[Вентотене|Вентотена]], [[Италија]])]]
| држава_смрти = [[Римско царство]]
| држава_смрти = [[Римско царство]]
| сахрањен =
| сахрањен =
Ред 16: Ред 16:
| деца = <!-- nema na wikipodacima -->
| деца = <!-- nema na wikipodacima -->
| функција = Римска царица
| функција = Римска царица
| владавина = [[13. октобар]] [[54|54.]] — [[8. јун]] [[62|62.]]
| владавина = [[13. октобар]] [[54]]. — [[8. јун]] [[62]].
| претходник = [[Агрипина Млађа]]
| претходник = [[Агрипина Млађа]]
| наследник = [[Попеја Сабина]]
| наследник = [[Попеја Сабина]]
Ред 30: Ред 30:
=== Брак са Нероном ===
=== Брак са Нероном ===


Клаудија је рођена у Риму. Њен отац, Клаудије, ју је као дете верио за Луција Јунија Силана Торквата, који је био Августов потомак и конзул [[19|19.]] године.
Клаудија је рођена у Риму. Њен отац, Клаудије, ју је као дете верио за Луција Јунија Силана Торквата, који је био Августов потомак и конзул [[19]]. године.


Године [[48|48.]] њена мајка Месалина је погубљена, а Клаудије се оженио [[Агрипина Млађа|Агрипином]], својом братаницом. Агрипина је настојала да свога сина [[Нерон]]а доведе на власт те је натерала Клаудија да раскине веридбу између Клаудије и Торквата и уда је за Нерона.
Године [[48]]. њена мајка Месалина је погубљена, а Клаудије се оженио [[Агрипина Млађа|Агрипином]], својом братаницом. Агрипина је настојала да свога сина [[Нерон]]а доведе на власт те је натерала Клаудија да раскине веридбу између Клаудије и Торквата и уда је за Нерона.


=== Римска царица ===
=== Римска царица ===


Клаудије је умро [[13. октобар|13. октобра]] [[54|54.]], услед тровања или природном смрћу и Клаудијин муж, Нерон, постао је нови цар. Ускоро је избио сукоб између Нерона и његове мајке Агрипине. Нерон је 55. отровао Британика Клаудијиног брата, а [[59|59.]] наредио је и убиство Агрипине.
Клаудије је умро [[13. октобар|13. октобра]] [[54]]., услед тровања или природном смрћу и Клаудијин муж, Нерон, постао је нови цар. Ускоро је избио сукоб између Нерона и његове мајке Агрипине. Нерон је 55. отровао Британика Клаудијиног брата, а [[59]]. наредио је и убиство Агрипине.


Клаудија је била популарна међу народом али Нерон ју је мрзео и сматрао досадном. Према Тациту, Клаудија је била аристократског и честитог држања, насупрот разузданом и пороцима склоном Нерону.
Клаудија је била популарна међу народом али Нерон ју је мрзео и сматрао досадном. Према Тациту, Клаудија је била аристократског и честитог држања, насупрот разузданом и пороцима склоном Нерону.

Верзија на датум 4. новембар 2016. у 06:38

Клаудија Октавија
Клаудија Октавија, Национални музеј у Риму
Лични подаци
Датум рођења39. / 40. н. е.
Место рођењаРим, Римско царство
Датум смрти8. јун 62. н. е. (21 год.)
Место смрти[[Пандатерија (данашња Вентотена, Италија)]], Римско царство
Породица
СупружникНерон
РодитељиКлаудије
Валерија Месалина
ДинастијаЈулијевци-Клаудијевци
Римска царица
Период13. октобар 54. — 8. јун 62.
ПретходникАгрипина Млађа
НаследникПопеја Сабина

Клаудија Октавија (у класичном латинском језику: CLAVDIA•OCTAVIA), је била римска царица, супруга цара Нерона. Клаудија је била рођака цара Тиберија и Калигуле, ћерка цара Клаудија и рођака и прва жена цара Нерона.

Биографија

Породица

Клаудијин отац је био римски цар Клаудије, а мајка Валерија Месалина. Клаудија Октавија била је једино ћерка Клаудија из његовог брака са Месалином. Име је добила по Октавији Млађој, сестри цара Августа. Клаудија је имала полусестру, Клаудију Антонију, Клаудијеву ћерку из другог брака са Елијом Петином. Клаудијин брат био је Британик, једини син Клаудија и Месалине.

Брак са Нероном

Клаудија је рођена у Риму. Њен отац, Клаудије, ју је као дете верио за Луција Јунија Силана Торквата, који је био Августов потомак и конзул 19. године.

Године 48. њена мајка Месалина је погубљена, а Клаудије се оженио Агрипином, својом братаницом. Агрипина је настојала да свога сина Нерона доведе на власт те је натерала Клаудија да раскине веридбу између Клаудије и Торквата и уда је за Нерона.

Римска царица

Клаудије је умро 13. октобра 54., услед тровања или природном смрћу и Клаудијин муж, Нерон, постао је нови цар. Ускоро је избио сукоб између Нерона и његове мајке Агрипине. Нерон је 55. отровао Британика Клаудијиног брата, а 59. наредио је и убиство Агрипине.

Клаудија је била популарна међу народом али Нерон ју је мрзео и сматрао досадном. Према Тациту, Клаудија је била аристократског и честитог држања, насупрот разузданом и пороцима склоном Нерону. Светоније бележи да је Нерон више пута покушао да задави Клаудију. Варао ју је са другим женама. Када је једна од његових љубавница, Попеја Сабина, затруднела, Нерон се развео од Клаудије тврдећи да је јалова и оженио се Попејом само дванаест дана касније.

Прогонство и смрт

Нерон и Попеја прогнали су Клаудију на острво Пандатерија, под лажном оптужбом за прељубу са Нероновим бившим тутором Аницетом. Када се Клаудија пожалила због свог положаја, њене служавке су мучене до смрти.

Клаудијино прогонство изазвало је велико незадовољство народа. Грађани Рима су изашли и протестовали, носећи цвећем украшене Клаудијине статуе улицама града, захтевајући њен повратак. Уплашен, Нерон је чак разматрао да се поново ожени Клаудијом али је напослетку наредио њено погубљење.

Октавији су отворене вене, али, према античким изворима, није пуштала крв јер је била згрожена. Глава Клаудије послата је Попеји. Према Светонију, Нерон је до краја живота имао ноћне море због тога.

Извори

  • Анали - Тацит, СКЗ, Београд 1970. година
  • Дванаест римских царева - Светоније, Дерета, Београд 2012. година