Јулијевци-Клаудијевци

С Википедије, слободне енциклопедије
Јулијевско-клаудијевска династија
ДржаваРимско царство
Владарска титула
ОснивачОктавијан Август
Посљедњи владарНерон
Владавина27. п. н. е.68. н. е.
СмјенаГодина четири цара
ВјераРимски политеизам
Грчко-римска религија

Јулијевци-Клаудијевци, односно Јулијевско-клаудијевска династија, термин је којим се означавају првих пет римских царева, који су се на престолу налазили од 27. п. н. е., када је Октавијан Август успоставио поредак познат под називом принципат, до 68. године, када је цар Нерон извршио самоубиство.[1] Свих пет царева били су путем брачних веза и усвајања повезани с патрицијским римским родовима Јулијеваца (Ivlii) и Клаудијеваца (Clavdii).[2]

Свих пет владара је пратио сличан образац, на власт су дошли кроз породичне везе, Царству су освојили нове територије, покренули велике грађевинске пројекте и волео их је народ, али су их сваки пут њихови сенатори одбацили.[3]

Историјат[уреди | уреди извор]

Октавијан Август, први римски цар је припадао роду Јулијеваца јер га је усинио Јулије Цезар, брат његове баке, након Цезарове смрти.[4][5] Тиберије, кога је Август одредио за наследника, припадао је роду Клаудијеваца, али је након посвојења од стране Августа постао члан и рода Јулијеваца. Последња три цара јулијевско-клаудијевске династије имала су заједничко јулијевско-клаудијевско порекло, али нису званично припадали роду Јулија. Веза је прекинута када Тиберије није усинио Гаја Калигулу. Калигула је имао заједничко јулијско-клаудијевско порекло, а био је и рођени Августов праунук. Клаудије је припадао роду Клаудијеваца, али је истовремено био и члан рода Јулијеваца преко своје баке с мајчине стране, Октавије Старије, Августове сестре, чија је пак бака са мајчине стране била Јулија, сестра Јулија Цезара. Нерон је такође делио заједничке јулијевско-клаудијевске претке и био је рођени Августов чукунунук.

Занимљиво је колико се често међу владарима јулијевско-клаудијевске династије наилази на крвно сродство ујака односно нећака у другом колену:

  • 1) Август је био Цезаров сестрић у другом колену Јулија Цезара (и његов усвојени син).
  • 2) Калигула је био Тиберијев синовац у другом колену (и његов усвојени син)
  • 3) Клаудије је био сестрић у другом колену.
  • 4) Нерон је био Клаудијев сестрић у другом колену (и његов усвојени син)).

Осим тога, цар је понекад своме наследнику био очух, дакле постојао је однос успостављен путем брачних веза:

  • 1) Август је био Тиберијев очух.
  • 2) Нерон, поред тога што је био Клаудијев сестрић у другом колену, био је такође његов посинак (његова мајка Агрипина Млађа била је Клаудијева братичина а истовремено и Клаудијева четврта жена). Често је присутан и однос стриц/синовац: Тиберије је био Клаудијев стриц, а Клаудије Калигулин.

Ниједан јулијевско-клаудијевски цар није био директни потомак у крвном сродству са својим непосредним претходником. И Тиберије и Клаудије имали су директних потомака (Тиберијев унук Тиберије Гемел, Клаудијев син Британик), али су за наследнике престола обојица одабрала своје нећаке у другом колену.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

Секст Јулије Цезар I
Гај Јулије Цезар IСекст Јулије Цезар II Постум
Гај Јулије Цезар IIМарција Регија
Гај МаријеЈулијаГај Јулије Цезар СтаријиАурелија КотаСекст Јулије Цезар III
3 КалпурнијаЛуције Јулије Цезар II
Јулија ЦезарисМарко Атије БалбСекст Јулије Цезар (конзул 91
2 ПомпејаЛуције Јулије Цезар III
Гај Јулије ЦезарГај ОктавијеАтијаСекст Јулије Цезар IV
1 Корнелија (жена Јулија Цезара)Јулија Антонија
2 Помпеј ВеликиЈулија1 Гај Клаудије Марцел МлађиОктавија Млађа2 Марко Антоније
1 СкрибонијаОктавијан АвгустЛивија Друзила1 Тиберије Клаудије Нерон
1 Марко Клаудије Марцел
2 Јулија Старија3 Тиберије1 Випсанија АгрипинаДруз СтаријиАнтонија Млађа
2 Марко Випсаније Агрипа1 Плаутија Ургуланила
Друз Јулије ЦезарЛивила
Клаудије Друз
Јулија МлађаГај Цезар (син Агрипе)Тиберије ГемелЈулија Ливија
2 Елија Петина
Агрипа ПостумЛуције ЦезарАгрипина СтаријаГерманик2 Клаудије
Клаудија Антонија
Луције Касије Лонгин (Друзилин муж)Јулија ДрузилаДруз ЦезарЈулија Ливила4 Агрипина Млађа1 Гнеј Домиције Ахенобарб (конзул 32)
3 Валерија Месалина
Милонија ЦезонијаГај Цезар (Калигула)Нерон Јулије Цезар Германик
1 Клаудија ОктавијаБританик
Јулија Друзила (Калигулина кћи)1 Отон2 Попеја Сабина2 Нерон
3 Статилија Месалина
Клаудија Августа

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Brill's New Pauly, "Julio-Claudian emperors"
  2. ^ Stele names Roman Emperor Octavian Augustus as Egyptian Pharaoh. Link - https://www.independent.co.uk/life-style/history/stele-names-roman-emperor-octavian-augustus-as-egyptian-pharaoh-1937308.html Архивирано 2020-05-18 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Јулијевци
  4. ^ Galinsky, Karl (2012). Augustus: Introduction to the Life of an Emperor. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-04557-5. doi:10.1017/cbo9781139045575.005. 
  5. ^ Rowell, Henry Thompson (1962). Rome in the Augustan Age (на језику: енглески). University of Oklahoma Press. стр. 28. ISBN 978-0-8061-0956-5. Архивирано из оригинала 2022-02-22. г. Приступљено 2022-02-22. „... never used the name Octavianus 
  6. ^ Henzen, Wilhelm, ур. (1874). Acta Fratrum Arvalium. стр. 63. 
  7. ^ Cooley, Alison E. (2012). The Cambridge Manual of Latin Epigraphy. Cambridge University Press. стр. 489. ISBN 978-0-521-84026-2. 
  8. ^ Wood, Susan (1995). „Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula”. American Journal of Archaeology. 99 (3): 457—482. JSTOR 506945. S2CID 191386576. doi:10.2307/506945. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]