Касим-паша — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Касим-паша''' (турски: Kasım Paşa) је био османски војсковођа…
 
мНема описа измене
Ред 2: Ред 2:


==Биографија==
==Биографија==
Румелијски беглербег и везир [[Шехабедин паша]] поражен је 1442. године од стране [[Јанош Хуњади|Јаноша Хуњадија]]. Касим-паша га је наследио на обе позиције. На почетку Дуге војне, Јанош је прешао Дунав и кретао се војском дуж Велике и Јужне Мораве. Напао је снаге Касим-паше пре него што су Турци могли да сакупе комплетну војску. Касим-пашина коњица од 12.000 људи поражена је у близини Алексинца у [[Битка код Ниша (1443)|бици код Ниша]] 1443. године. У бици су учествовале и војске [[Турахан-бег|Турахан-бега]] и [[Исак-бег|Исак-бега]]. У повлачењу, Касим-паша је спалио сва села између Ниша и Софије. Турахан-бег и Касим-паша су из Софије послали у Једрене гласника да упозори султана [[Мурат II|Мурата]]. Касим-паша зауставио је хришћане у [[битка код Златице|бици код Златице]] крајем 1443. године. Његова војска нападала је крсташе при повратку, али је поражена у бици у близини Софије, када су крсташи заробили мноштво турских официра. Турски извори сведоче да је српски деспот Ђурађ Бранковић поткупио Турахан-бега да не учествује у бици која је завршена поразом његовог ривала, Касим-паше. Касим-паша је поднео оставку на место румелијског беглербега 1443. године. Његова даља судбина није позната.
Румелијски беглербег и везир [[Шехабедин паша]] поражен је 1442. године од стране [[Јанош Хуњади|Јаноша Хуњадија]]. Касим-паша га је наследио на обе позиције. На почетку Дуге војне, Јанош је прешао Дунав и кретао се војском дуж Велике и Јужне Мораве. Напао је снаге Касим-паше пре него што су Турци могли да сакупе комплетну војску. Касим-пашина коњица од 12.000 људи поражена је у близини Алексинца у [[Битка код Ниша (1443)|бици код Ниша]] 1443. године. У бици су учествовале и војске [[Турахан-бег|Турахан-бега]] и [[Исак-бег|Исак-бега]]. У повлачењу, Касим-паша је спалио сва села између Ниша и Софије. Турахан-бег и Касим-паша су из Софије послали у [[Једрене]] гласника да упозори султана [[Мурат II|Мурата]]. Касим-паша зауставио је хришћане у [[битка код Златице|бици код Златице]] крајем [[1443.]] године. Његова војска нападала је крсташе при повратку, али је поражена у бици у близини Софије, када су крсташи заробили мноштво турских официра. Турски извори сведоче да је српски деспот [[Ђурађ Бранковић]] поткупио Турахан-бега да не учествује у бици која је завршена поразом његовог ривала, Касим-паше. Касим-паша је поднео оставку на место румелијског беглербега [[1443.]] године. Његова даља судбина није позната.


==Извори==
==Извори==

Верзија на датум 2. фебруар 2017. у 17:36

Касим-паша (турски: Kasım Paşa) је био османски војсковођа и беглербег Румелије 1442. године. Један је од главних турских команданата у Дугој војни и Варнинском крсташком рату.

Биографија

Румелијски беглербег и везир Шехабедин паша поражен је 1442. године од стране Јаноша Хуњадија. Касим-паша га је наследио на обе позиције. На почетку Дуге војне, Јанош је прешао Дунав и кретао се војском дуж Велике и Јужне Мораве. Напао је снаге Касим-паше пре него што су Турци могли да сакупе комплетну војску. Касим-пашина коњица од 12.000 људи поражена је у близини Алексинца у бици код Ниша 1443. године. У бици су учествовале и војске Турахан-бега и Исак-бега. У повлачењу, Касим-паша је спалио сва села између Ниша и Софије. Турахан-бег и Касим-паша су из Софије послали у Једрене гласника да упозори султана Мурата. Касим-паша зауставио је хришћане у бици код Златице крајем 1443. године. Његова војска нападала је крсташе при повратку, али је поражена у бици у близини Софије, када су крсташи заробили мноштво турских официра. Турски извори сведоче да је српски деспот Ђурађ Бранковић поткупио Турахан-бега да не учествује у бици која је завршена поразом његовог ривала, Касим-паше. Касим-паша је поднео оставку на место румелијског беглербега 1443. године. Његова даља судбина није позната.

Извори

  • Историја српског народа 2, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1982)