Мачедонија — разлика између измена

Мацедонија
Мацедонија;
	Мацедонија на карти из Јозефинског катастра
Административни подаци
Држава	Румунија
Округ	[[Тимиш (округ)\|Тимиш]]
Општина	Чаково
Географске карактеристике
Координате	45° 30′ 58″ С; 21° 03′ 28″ И / 45.516247° С; 21.057816° И
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина	79 m
	Мацедонија Мацедонија на карти Румуније

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. август 2017. у 08:48

Мацедонија (рум. Macedonia) је насељено место у Румунији, у оквиру општине Чаково. Налази се у округу Тимиш, у Банату. Значајно је само као посед славних српских племића.

Историја

Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице Николић "от Рудне", почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја два његова сина Теодор и Михаил први и једини носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време отац Јован и брат Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.

У документима се први пут помиње 1332. године.

Претходно се том титулом подписивао 1809.године племић Видак "от Мацедоние".^[1] Године 1832. као пренумерант једне књиге јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние".^[2]

По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве. Број становника је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван. Школску децу које је било само 18, учио је Мојса Миок.

Становништво

По другом званичном попису Угарске из 1857. године у селу Мацедонији је било 1071 становник. По верском опредељењу католика је било 28, а православци су били само Румуни - 1029. Срби нису забележени!?^[3] Из 1876. године други податак каже да сада место има 1082 становника.

По последњем попису из 2011. године у насељу живи 486 становника.

Овај чланак везан за насеља у Румунији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

^ "Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године
^ "Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године
^ "Српски летопис", Будим 37/1863. године

[1] "Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године

[2] "Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године

[3] "Српски летопис", Будим 37/1863. године

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 18: / Ред 18: @@
 == Историја ==
-Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, је било посед српске племићке породице [[Николић]] "от Рудне", почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја два његова сина Теодор и Михаил први и једин и носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време отац Јован и брат Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели посед на уживање од оца.
+Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице [[Николић]] "от Рудне", почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја два његова сина Теодор и Михаил први и једини носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време отац Јован и брат Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.
 У документима се први пут помиње 1332. године.