Чебза

Координате: 45° 33′ 08″ С; 21° 03′ 59″ И / 45.552222° С; 21.066389° И / 45.552222; 21.066389
С Википедије, слободне енциклопедије
Чебза
Cebza
Манастир Чебза
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаЧаково
Становништво
 — (2011)734
Географске карактеристике
Координате45° 33′ 08″ С; 21° 03′ 59″ И / 45.552222° С; 21.066389° И / 45.552222; 21.066389
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина78 m
Чебза на карти Румуније
Чебза
Чебза
Чебза на карти Румуније
Остали подаци
Поштански број307111
Позивни број0256
Регистарска ознакаTM

Чебза (рум. Cebza) је насељено место у градској општини Чаково, округ Тимиш у Румунији.[1][2] Налази се на надморској висини од 78 м.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије свратили су 1660. године у село "Чевса", купећи прилоге. Записали су мештане Илију и Милоша као дародавце.[3]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1337. године. Године 1424. ту је било 92 дома. А неколико векова доцније, 1717. у месту је 80 домова који поптпадају под Чаково. Манастир Чебза који се помиње 1758-1759. године, обновљен је 1996. године. Пописани су 1869. године становници Срби, поред осталих народа.

Чебза је 1764. године била православна парохија у Чаковачком протопрезвирату.[4] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се Чебза налази у Чаковачком округу, Чаковачког дистрикта. Становништво је измешано - српско и влашко.[5] Године 1797. када је пописан православни клир у месту регистрована три свештеника. Пароси, поп Марко Мустец (рукоп. 1762), поп Трифун Чораји (1772) и поп Гаврил Поповић (1787) служили су се српским и румунским језиком.[6]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године у насељу је живело 745 становника.[7]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2002. године[7]
Румуни
  
712 95,7%
Роми
  
16 2,2%
Мађари
  
11 1,5%
Срби
  
5 0,7%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  5. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  6. ^ "Темишварски гласник", Нови Сад 8/2015.
  7. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]